Kako si?

Najčešće reči kojima pozdravljamo jedni druge su: „Dobar dan!“
Odmah za njima, najčešće, usledi jedno: „Kako ste?“
„Dobar dan! Kako ste?“ je odraz lepog vaspitanja, pokazatelj radosti i prijatnosti kad ugledate vama poznatu osobu ili odraz iskrenog interesovanja za to kako je onaj koji je upravo stao naspram vas pogledavši vas direktno u oči ?
Najčešći i najbrži odgovor koji sugeriše lepo vaspitanje je:“Hvala na pitanju, dobro sam! A kako ste Vi?“
Ali, ponekad se zapitam, šta biva onda kada baš i nismo toliko dobro?
Da li naši sagovornici, ljudi koji nam žele dobar dan i pitaju nas za zdravlje, iskreno žele i da čuju odgovor i šta se događa u onim retkim situacijama kada poželimo da podelimo s nekim kako smo zaista?

Da, to je i forma i sadrzina. Ipak se vidi i oseca iskrena zelja i zainteresovanost.
Licno - pa i jedno i drugo, pozdravljam i pitam kako iz reda i postovanja, tako i zbog iskrene zelje i zainteresovanosti, zavisi ko je u pitanju. Inace, skoro nikada ne kazem u otpozdravu, ili u prolazu da se ne osecam dobro, cak ni boljem znancu.
Druga je prica kad se sretnem sa prijateljem. Onda imam utisak da mi ga je sam Bog poslao. I sa moje strane je isto, cak i ne moram da pitam jer prepoznajem kad nesto nije ok.

otkinul sm tipku a s lp top..teshko mi je d copy pste..dok ne porvim,necu moci pisti

  
Pozuri okce   

..Reci "Dobar dan" je odraz elementarne kulture ali pitati "Kako si"nepoznatu osobu,kolege,poznanike je chistokrvna poshtapalica koja se granichi sa neukusom...prvo ako me ne zanima,zaista,kako se neko oseca,ja i ne pitam.,drugo ako mislim da nisam dovoljno prisna sa nekim ili chak da bi tom nekom,ko ima problem,bilo neprijatno da mi odgovori,ni tada ne pitam..msm da se mnoge stvari rade pro forme radi i da nam zaista ,zato tako i jeste..

Alergičan sam na formalnosti ,bez obzira šta one značile ,jer ne volim mjerila uravnilovke  koja te unapred svrstavaju u određenu skupinu.  Kako si, je uobičajeno pitanje u susretu dvoje poznanika  i za mene ne znači ništa više,ako se nema namjeru nastaviti razgovor posle pozdrava .Zadnjih 20 godina živio sam u Hrvatskoj pa se uvelo kao pozdrav "BOG".... To je zamjenilo  dobar dan , i dobro veče . Ja ga nikada nisam izgovorio kao pozdrav niti ću. Po tome sam bio izuzetak ,jer jednostavno ne želim pripadati "čoporu" koji je to usvojio kao svoj pozdrav. Eto to je  moje mišljenje,o uzrečici kako si?