Duško Radović iliti "Beograde dobro jutro"!

..uz njega su odrastale generacije mladih,tamo nekih,50,60,70...

[You must be registered and logged in to see this image.]
Sa vrha Beogradjanke se svako jutro, u 7:15, distribuirala beogradjanima dnevna doza Duška Radovića, uz zvuke melodije "U ranu zoru zoru kad svane dan".

Beogradjani su ga godinama uzimali. Okupljeni po kuhinjama oko tranzistora na baterije, ili nove modele kasetofona kupljenih kod Poljaka na Bajlonijevoj iliti Bajlonovoj pijaci.

Svako jutro svakog radnog dana, razgovor se prekidao kad se iz zvučnika začuo Duško Radović. Samo je džezvama za kafu i eventualno nadrndanim peračicama sudova bilo dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da narušavaju tu svečanu atmosferu kada Duško govori novi aforizam.

Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svako jutro i mi bi ih nosili sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu čuli, ili se prave da ih nisu čuli.

I tako godinama, samo po pet svako jutro. Rastezali smo Duška da bi nam duže trajao.

Tačno smo znali da će nam jednog dana, kad ga ne bude bilo - mnogo nedostajati. Evo kako je to izgledalo..

Noć je po beogradskim kotlinama ostavila gustu izmaglicu, koja ni sama nije znala šta hoće - da li da bude kiša, rosa ili slana. Sunce je bilo na "jedinici" i magla je još mogla da se zanosi. Medjutim, kad smo sunce uključili, najpre na "dvojku", pa na "trojku", magla je isparila, i evo našeg grada u lepom plavom jutru.

Stari Beograd krenuo je u Novi, Novi u stari, kao i svakog jutra.
Mostovi su puni automobila.
I jedni i drugi misle da je bolje na drugoj strani.
Kad utvrde da nije, vratiće se tamo odakle su pošli.

Na Autobuskoj stanici Beograd zatrazen je tajm - aut. Autobusi se okupili oko svojih dispečera i dogovaraju se da predju na presing.

Ratno ostrvo, kao kuče, otresa vodu u kojoj je doskora bilo.

Bulevar Revolucije i ovog jutra teče nizbrdo.
Žubore motori, grguću auspusi, cvrkuću kočnice. Sa obe strane procvetali crveni, žuti i zeleni semafori. Lepo letnje jutro.

Pre nego što će joj se desiti ono što ce joj se desiti, Sava se uvija i uspija, kao da joj je prvi put, kao da ne zna da je iza okuke čeka stari probisvet Dunav.

Vreme je za slatko i vodu, koji se još uvek služe samo u nerazvijenim i zaostalim delovima grada.

Na plavom tiganju neba, sunce na oko.

Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još necemu, bilo bi neskromno.

Rano jutros zatekli smo senku Palate Beograd daleko, čak na Palati pravde. Sad bar znamo kakva je to senka pala na ovu visoku pravosudnu ustanovu.

Ne znamo dokle se Beograd računa u visinu. Za nas, sa najvišeg sprata Palate Beograd, moglo bi se reći da smo poreklom iz Beograda.

Novi Beograd postrojio se za jutarnju smotru.
Blokovi kao čete, grupe blokova kao bataljoni.
Soliteri na Banovom Brdu vec su na položajima.

Zeleni autobusi Gradskog saobraćajnog preduzeća žure prema zelenoj periferiji Beograda, odakle se vraćaju još zeleniji.

Avala viri iza brdovitog beogradskog reljefa, visoko je podigla periskop, onaj televizijski toranj, i gleda šta se radi u gradu čiji je ona poetski simbol.
Gde je, na primer, ona prva sirotinjska i proleterska iz Prokopa?
Eno je, na Kanarevom brdu. Od rana jutra pije pivo i puši.
A gde nam je ona druga, sirotinjska i proleterska, iz Jatagan - male?
Ko zna gde je. Možda na Bulevaru San Mišel u Parizu.

Na nebeskom roštilju Zemlja se vrti oko svog zamišljenog ražnja i peče na Suncu koje se ne gasi.

Sunce je jutros uranilo da ga trošimo na ono od čega živimo, a dokolice mogu i u mraku. Suncokreti ga prate kao radari.

Jedna zgrada u Kondinoj ulici liči na mašinu za pranje rublja. U nju su sinoć ušla prljava deca. Očekujemo da se jutros pojave čista.

Da bi toj deci bio jasniji Pobednik na Kalemegdanu, možda je vreme da mu zamenimo rekvizitu. Mogao bi u jednoj ruci da drži loptu za košarku. To su poslednje bitke koje smo vodili i pobedonosno završili.

Jutros rano, jedan trolejbus sa linije 11 izgubio se i nestao. Zelene je boje i odaziva se na ime Cane. Ako ga negde primetite, javite najbližim putnicima.

Kuda ćete za vikend?
Ako su vam majka ili otac u staračkom domu, mogli biste da ih posetite.
Raspitajte se gde su i svakako otidite.

Na Slaviji, na kraju Nemanjine ulice, visoko pod krovom oronule zgrade, suše se pelene.
Dvadesetak belih pelena greje jako sunce. Blago onom koga u njih jutros budu povili.

Volite se kad niste zajedno.
To je prava ljubav.
Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je.

Ponesite na more sajlu.
Da vas možemo dovući kad za to dodje vreme.

Lako je nekim radnicima kafilerije da hvataju pse, kad nema za šta pas da ih ujede.

Danas ćemo doručkovati ono što je ostalo od juče: malo mlakog i kiselog jutra.
Nebo nad Beogradom se ubajatilo.

Ako ćemo pošteno, Beograd ovog jutra ne izgleda bogznakako.
Gledamo ga upitno a on nevoljno sleže ramenima Karaburme i Banovog Brda: danas mu ne ide, Beograd danas nema svoj dan.

Kroz maglu naziremo kako, uz tanku pritku krana, raste ogroman soliter -siledžija, medju niskim i pitomim dušanovackim kućama i dvorištima.
Šta li će on tu, tako besmisleno veliki i nezgrapan?
Možda Dušanovac podiže spomenik Bori i Mandori, hrabrim i nesrećnim momcima, junacima prvih mirnodopskih tabanja i šorki, koji su orali drumove kad to nije bilo popularno.

Sava sve više protiče kroz Beograd, a Dunav i dalje otiče pored Beograda.

Ispod nas su velike košnice savezne i republičke administracije. Med će se deliti putem štampe, radija i televizije.

Na Cvetnom trgu cveta cveće bez korenja. U strogom centru našlo se malo mesta samo za cvetove. Korenju je mesto na periferiji.

Stanarima solitera od petnaest i više spratova predlažemo da stalno drže taoce, odgovorne drugove iz zajednice stanovanja i servisa za liftove.
Pa kad im stane lift, da mogu da ih streljaju, makar očima.

Oni koji mnogo znaju - malo govore. I obrnuto - najviše govore oni koji ništa ne znaju. To ima veze. Samo mišljenje može čoveka sprečiti da govori.

Dan je i ovoga jutra krenuo uzbrdo, ulicama - Batutovom , Ruzveltovom, Takovskom, Cetinjskom, Francuskom, Sedmog jula, Tadeuša Košćuškog ...
Kad posvršava poslove i kad se umori, spustiće se polako - Pariskom, Balkanskom, Nemanjinom, Birčaninovom, Vojvode Milenka, Miloša Pocerca ...
Sve polako i nizbrdo, za suncem.

Na krovove Beograda sletela su nova jata televizijskih antena. One kljucaju nevidljive televizijske talase i nose crno - bela i šarena jaja.

Na Čuburi se žuti saće improvizovanog zanatskog bazira. Stari beogradski majstori piju pivo i gledaju drvo koje raste na humci Kikevca.

Ne da se stari Beograd. Dva ilegalca sa periferije probila su se u strogi centar i na krovu stare i otmene zgrade podigla golubarnik. Iz njega svakog jutra ispaljuju rafale golubova u nebo iznad Terazija.

Zašto se kod nas ne otvore javne kuce? Bilo bi znatno jeftinije nego ovako.
Samo onaj, ko nije bio u prilici da proba, ne zna koliko košta jedna obična i manja uvertira.

Večeras će se ponovo odigrati jedna od ranijih utakmica izmedju Crvene Zvezde i Partizana .Prodavaće se one iste pogačice i kafa.

Od kako postoji svet, danas je prvi put osvanula subota, 9. avgust 1975.
Za našu planetu to je jedinstven rekord.

Negde neko troši i rasipa ovaj avgust, a on se računa i nama, koji smo ostali u Beogradu.

Električni merači vremena, na hotelu Slaviji, na Albaniji i u Brankovoj ulici, odbrojavaju nam impulse života.
Iznenadićemo se kad za rođendan ili Novu Godinu dobijemo račun. Odakle im te cifre?!Nigde nismo bili, ništa nismo radili, nismo imali našta da utrošimo toliko života.
Zaista: neki žive na sto strana io račun im je isti kao i nama, koji, takoreći, ne živimo.

U prvim jutarnjim trolejbusima ima tri puta više žena nego muškaraca.
Da li su sinoć uspele da pogledaju Gole i mrtve, ili su već kod golih mrtve zaspale?

Neko je jutros srećan, presrećan, jer je našao mesto za parkiranje.
Neko drugi je tužan i žalostan, jer mu se rodilo žensko dete.

S one strane vam je sve što je bilo, ceo vaš život, od rođenja do ovog jutra.
S ove strane vam je ono što će tek biti,od ovog jutra na dalje.
Vreme prolazi i pretače život i slatko vino uspomena.

Požurite.
Neko je krenuo ko zna odakle, možda čak iz Hamburga, da se sudari sa vama.

Sve vam u braku i kući škripi ali biste mogli da podmažete bar vrata.
Kad čujemo ta vrata, imamo utisak da se radi o braku strave i užasa.

Dusan Radovic je pisao poeziju, prozu i scenarije za radio i televiziju, scenske tekstove, filmske scenarije, prikaze, humoreske, aforizme. Vaznije Radoviceve knjige su: Postovana deco, Pricam ti pricu, Vukova azbuka, Dokolice, Igre i Igracke, da bi 1979-e sam nacinio odabir pesnickih i proznih tekstova za decu i svrstao ih u cetiri knjige: “Ponedeljak” (peme) “Utorak” (pesme i price), “Sreda” (pesme i aforizmi) i “Cetvrtak” (radio i televizijske igre). "Dobro jutro, Beograde" je neverovatna kulturna zaostavstina Beograda, njegovi aforizmi i danas “nicu” bilo kao predgovori ili pogovori necem, dugo su njegovi stihovi i posle njegove smrti na jednom bilbordu negde na beogradskoj Adi opet svakog jutra budili neke beogradjane.


Mali zivot

Dok neko pije
– ja pijuckam
Dok neko grize
– ja samo grickam
Dok neko glone
– ja samo glockam
Dok neko bode
– ja samo bockam
Dok neko peva
– ja pevuckam
Dok neko drema
– ja dremuckam
Dok neko radi
– ja raduckam
I tako malo, sitno zivuckam

Radovic je svakako jedan od najznacajnijih autora knjizevnosti za decu, iako nije pisao mnogo prevrat koji je ucinio u osporavanju klisea i konvencije, i razvijanju novog jezika, prodiranju u logiku decijeg govora, asocijativnosti, humora, paradoksa, obrta, doprineo je da knjizevnost za decu dobije nove impulse i da se o njoj sa Radovicem i posle Radovica sasvim drugacije razmislja. Nijedna Radoviceva pesma nije bacena u vazduh, svaka je zasnovana na cudnovat nacin, iako se to u prvi mah ne da uociti, na sustinskim povodima s dubokim razlozima; ili se preko reci iskusava sama rec kao novi svet s kojim se suocava dete, ili se reci doziraju po nacelu asocijativnosti; slicnosti i razlike sa drugim poznatim i vaznim recima, ili se sa recima ispituje stvarnost i stvari kao da se na njihovim rubovima zaista kriju tajne.

Izmedju humora, dosetke, parodije, i skrivene filozoficnosti koja odgovara cudjenju samog deteta, njegovoj tacki gledista, krece se sveza i inventivna Radoviceva pesncka misija u kojoj je i on sam bio neko ko je istinski ziveo cudjenja pred svetom i u svetu, otvorenog srca kao jedno dete.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zdravica

Sve sto raste htelo bi da raste.
– Neka raste, i treba da raste!
Sve sto cveta htelo bi da cveta.
– Neka cveta, i treba da cveta!
Neka gleda sve što ima oko,
svako krilo nek leti visoko!
Leteti, leteti, lepo je leteti!
Ziveti, ziveti, lepo je ziveti!
Sve sto leti htelo bi da leti...
– Neka leti, i treba da leti!
Sve sto peva htelo bi da peva...
– Neka peva, i treba da peva!
Neka skace sve sto ima nogu,
neka trce svi koji to mogu!
Skakati, skakati, lepo je skakati!
Ziveti, ziveti, lepo je ziveti!
Sve sto trci htelo bi da trci.
– Neka trci, i treba da trci!
Sve sto kljuca htelo bi da kljuca.
– Neka kljuca, i treba da kljuca!
Neka peva sve što ima glas,
niko lepse, vedrije od nas.
Pevati, pevati, lepo je pevati!
Ziveti, ziveti, lepo je ziveti!
Ziveli!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tuzna pesma

Mislim da smo se prvi put sreli sa tugom usamljenog srca jos u skolskim danima na casovima lektire kada je citana Gospodja Klara. Jos uvek pamtim tisinu koja je vladala u ucionici dok je uciteljica citala glasno. Tisina kroz koju se svaka rec prolamala kao ostrica. Svi smo imali malo pognute glavice kao da se svako srcem molio da ne spozna osecanje napustenosti. U ovom trenutku dok je citam ponovo nakon vise decenija odjednom mi nadolaze reci iz Jungovog pisma koje je uputio poznanici koja mu se zalila na usamljenost: „Ako ste usamljeni, to je zbog toga sto ste sami sebe izolovali, ako ste dovoljno skromni necete nikada osetiti usamljenost.“ Gospodja Klara i njenih macaka sest to bespogovorno svedoce.

Gospodja Klara
Zivela jedna gospodja Klara
cudna i stara, vrlo stara...
I nije imala ni mamu, ni tatu,
nikoga, nikog svog na svetu.
Gospodja Klara je sest macaka cuvala
na jastucima od zute svile
Masne im je krojila, mleko im je kuvala
pa su site i srecne bile –
belih macaka sest.
I kad je umrla gospodja Klara,
cudna i stara, vrlo stara
- jastuke od zute svile niko nije prao,
na dorucak niko nije zvao,
a loviti miseve niko nije znao!
Tuzne su, tuzne i gladne bile
zaspale sun a jastucima od zute svile
i nikada se
ah nikada se vise nisu probudile –
Belih macaka sest.
[You must be registered and logged in to see this image.]

S one strane vam je sve sto je bilo, ceo vas zivot, od rodjenja do ovog jutra.
S ove strane vam je ono sto ce tek biti, od ovog jutra na dalje.
Vreme prolazi i pretace zivot i slatko vino uspomena.

Dan je okrugao kao Zemlja.
Iznenadicete se kada na kraju danasnjeg puta ugledate krevet iz koga ste jutros krenuli ili tek treba da krenete.

Dan se budi, ali se leto lagano gasi. Pre nego sto ponovo legnemo, moracemo ustati.
Takav je red. Sunce i hoce i nece, ali mi moramo.

Ono sto ste sanjali bio je san. A ovo je sada java - lepi, blagi, vedri, topli, suncani dan. Danas bi vam moglo biti lepo i dobro. Ako hocete. Ako necete - daleko vam lepa kuca. Na Petlovom brdu ili jos dalje.

Kolekcionari dana i godina ne prave pitanje. Samo neka je dan i neka je zivot.

Jutros u gradskom saobracaju svi imaju sitninu. Nije strasno, moze i sa sitninom dok nas greje ovaj nebeski dukat.

Deca spavaju, a roditelji sapucu, dogovaraju se kako da ih vaspitavaju, da sve bude fino i kulturno i da ima efekta. A jedno zlato mamino sinoc je zaspalo sa cigaretom i progorelo jorgan. A jedna sreca mamina zaglavila je negde nocas i zaspala, kako je usla u kucu, ispod civiluka u antreu. A jednog pileta maminog jos nema...

Ne sekirajte se jer to skodi zdravlju. A ako vec ne mozete, nemojte se bar sekirati zbog toga sto ne mozete da se ne sekirate, jer je to onda jos gore.

Neki su budni bukvalno i odavno i ti vec uveliko rade.
Jos spavaju samo oni koji su budni u jednom, kako da kazemo, sirem ili visem smislu.

Ako zelite da budete i ostanete posteni, birajte posao na kome je moguce biti posten.

Sava i Dunav i ovog jutra dolaze i prolaze, a mi ne znamo sta da im radimo.

Dva niska stepena jutrosnje temperature kosava raznosi brzinom od osam i vise metara u sekundi i rasporedjuje po nogama, ledjima i glavi stanovnika Beograda.

Ima ljudi skromnih.
Kad se ujutru probude, kad shvate da su jos zivi, da jos uvek slusaju, gledaju i misle, prva recenica im je: Neverovatno! Takvim ljudima uvek slobodno mozete reci koji je dan i datum, ne prave pitanje, obraduju se svakom.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Beograde,

Ovaj utorak ocigledno nije video neke druge dane kad moze sebi dozvoliti da ovako izgleda. To nema smisla. Znaju koliko volimo da zivimo i podmecu nam neke dane koji nigde ne bi prosli sem kod nas.

Danas ce neradnici ponovo moliti radnike da povecaju produktivnost rada. Ne moze se vise ne raditi na ovom nivou produktivnosti.

Jednome od naših nesrećnih sugrađana nije, najpre, valjao PE KA BE. Zatim se žalio na PE TE TE. Pa mu se pokvario U KA TE. Kad su ga pregledali, utvrdili su da mu nije u redu ni E KA GE.

Neka su nam lekari živi i zdravi! Da nije njih, mnogi od nas ne bi imali pred kim da se skinu, niti bi imao ko da nas pipne.

Subota je dan kad se kupaju muževi koji vole svoje žene. Ko se kupa i preko nedelje, obratite pažnju.

Ko ne zna šta mu je, neka pogleda gde mu je. Pa ako ga ne nađe - to mu je!

Evo nam još jednog jutra i dana. Počnimo život ispočetka! Prvo nađimo nekoga ko će nam za sve biti kriv. Njega svi imaju, bez njega se ne može.

Drugarice, videli smo mnoge muške psihijatre. Nemamo utisak da bi mogli da vam pomognu. Bolničari izgledaju mnogo ubedljivije.

Lekari su vam pomogli da ostanete u životu. Ali u onom istom životu, što i nije neka velika pomoć.

Pokloni su retki i jeftini. Sve drugo je podmićivanje.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Necu da budem Dusko Radovic

Uopšte nije teško biti Duško Radović. To može svako, mogao bih i ja možda da hoću, a neću.

Čak i u ono vreme dok je bio na funkciji, on nije bio apsolutista i nije klesao svoje misli do nekog savršenstva, već je tu bilo prostora da može da se diše. A odkad je podneo ostavku, šesnaestog avgusta hiljadu devetsto osamdeset četvrte, još se niko nije našao da ga zameni. I sa njim je otišao i taj prostor koji nam zapravo možda više i ne treba, jer izgubili smo u medjuvremenu te prirodne instinkte i sad dišemo, smejemo se, mislimo samo iz interesa ili preke potrebe.

Tumaramo i blejimo.

Neću da budem Duško Radović, ali neću ni da budem jedan od vas. Ja vala dišem, punim plućima. Ostavim sve, podignem roletnu, izadjem lepo na terasu, na svežinu, to jest na vazduh što bi se reklo. I zapalim cigaru.

Probao sam da budem, ali je smorno. Nije to to. Duško Radović je nekako umeo sa ondašnjim rečima, ove danas su nekako bezveze. Da, da, reči su od onda stravično dobile na težini, a izgubile na značaju.

Ma evo ustvari.

Kada podjete na izbore, glasajte za one kojima najmanje verujete, jer oni su jedini koji će ispuniti sve što očekujete od njih, a ako dobiju izbore - vi se možete ponositi i hvaliti kako ste unapred i davno znali da će oni tako da nam smeste.

Grupa gradjana iz Loznice je pokrenula inicijativu za rehabilitaciju reke Drine, koja je već vekovima žigosana kao "kriva Drina", a do sada se još niko nije našao da joj definiše i dokaže krivicu. Medjutim, haški tribunal se ne da zbuniti - reka Drina je optužena po dve tačke:

1. da je svesno pravila veštačku podelu i jaz medju gradjanima bivših Jugoslavija na one "levo" i one "desno" od nje, iako je znala da to može imati kobne posledice

2. da je propagirala mržnju i podelu svojim učešćem u pesmama, koje su pevali oni koji su sproveli mržnju i podelu, jer da nije bilo tih pesama oni ništa ne bi napravili

Kako nezvanično saznajemo, presuda se očekuje do Nove godine i najverovatnije će biti osudjena da dvanaest godina protiče kroz Irak, gde bi je čuvali američki marinci.

Eto vidiš. Kome treba takav Duško Radović? Zato velim - mogu, ali neću.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dusko Radovic u proslom veku

Kao da je poslednji dan zivota, a ne stare godine. Sve sto smo imali, i sto smo ukrali, i sto smo pozajmili, i sto smo podigli na kredit – sve smo ulozili u ovu noc. Zaboravili smo: necemo samo docekati Novu godinu, vec cemo i ziveti u njoj.

Kad to cudo prodje, dogovoricemo se: sta vise nikada necemo raditi, kuda vise nikada necemo ici, koga vise nikada necemo poslusati i sta nam se poslednji put dogodilo i nikad vise.

Neka deca vec su dobila od Deda - Mraza male automobile, neka lutke, a neka batine, kad se sinoc vratio umoran i nervozan.

Nekima nove godine samo dolaze i dolaze, dok drugima samo prolaze.

Neki menjaju nove godine kao mala deca pelene.

Cim u jednoj godini urade onu stvar, odmah traze novu i cistu godinu.

Da nema Boga u nekim zemljama na zapadu, mnoga nasa deca ne bi videla svoje roditelje za novogodisnje praznike.

Nova godina ce, razume se, stici i onima koji je ne budu cekali. Medjutim, sva car i jeste u cekanju, a ne u Novoj godini. Lepo je cekati nesto u sta ste sigurni da ce doci. Cekali smo u zivotu razne stvari, to svi znamo, a uvek su nam i sigurno dolazile samo nove godine.

Zelim vam da vas ne boli ono sto vas je bolelo, a da vas voli ono sto vas nije volelo.

Zelim vam da budete potrebniji drugima nego oni vama. Da zelite i mozete vise nego sto vam treba, a da sve sto vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao vi.

Nemojte uzimati mnogo vise nego sto dajete, da vam ono sto imate ne bude manje od onog sto nemate.

Zelim vam na kraju da ova godina ima vise srece sa vama nego prethodna!


[You must be registered and logged in to see this image.]

Ljubav samo moze da pokvari brak

Molim vas, mozda se necete sloziti... ali za mene prvi uslov za srecan brak je da zena ne voli svog muza. Prvo to!!! Zna se kad se vodi ljubav: u skoli, u mladosti, dok je zena jos devojka. I to je ljubav! To je lepo i to svaka zena treba da prodje. Dve tri ljubavi, malo flerta, igranke i to... ali brak, izvinite! Mnoge zene grese sto mesaju brak i ljubav. To su dve stvari. To ja nikad ne bih mesala, ljubav je ljubav, al' brak je brak. Ako neka zena trazi ljubav, neka slobodno bude sigurna da je u braku nece naci. To sigurno! Ja bar ne znam takav slucaj. Bilo je da se uzmu iz ljubavi. To je bilo. Ali, cim se uzmu ljubav naglo pocinje da vene, da vetri i opet nema ljubavi. O tome se radi.

Ljubav samo moze da pokvari brak. Jer onda se zena trza i seca, nervozna je, sve je nervira. Ne moze da nadje svoj mir, sto je u braku narocito vazno. Onda je, eto kao ovaj slucaj, sve interesuje, hoce da vidi sta joj muz ima u dzepu. A za mene, zena koja krene tim putem - tu srece nema. Ni za nju, ni za njenog muza. A narocito za nju. A zena koja ne voli svog muza, ona nema te trzavice i sekiracije. Ona je mirna, suzdrzana, ima lepo ponasanje - prava zena. Nju te gluposti ne zanimaju, posto ga u stvari ne voli.

Ja nikada ne zavirujem u dzepove svoga muza

Znate sta.... Ja to moram odmah da vam kazem. Ja nikad ne zavirujem u dzepove svoga muza. Nikad! Ja to smatram ponizenjem za zenu. Ne, hvala! Ja se tim stvarima nikad necu baviti. To su stvari u koje jedna prava zena, sa dostojanstvom, ne bi smela da dira. Ja se unapred grozim od toga sto bi sve moglo da se nadje u dzepu jednog muskarca. Po mom misljenju, zena ne bi smela da se spusti na taj nivo. Mi nase muzeve nikad dovoljno nepoznajemo. Ja mislim da je tako. Mi ih ipak ne poznajemo... Da li cemo ih bolje upoznati ako im zavirujemo u dzepove? - to je pitanje. Uostalom, ja i ne zelim da bas sve saznam o svom muzu. Meni to nije potrebno... Zasto?

Mogu da vam navedem jedan primer:

Moj muz je jednom hteo da mi pokaze rentgenski snimak pluca - nesto su sumnjali, pa su mu snimali pluca. I on je hteo da mi pokaze taj snimak, valjda da se pohvali ili da me utesi da nema nista na plucima. Medjutim, ja sam odbila, nisam htela da gledam. To je, recimo, stvar koja me kod mog muza uopste ne interesuje. A tako je i sa dzepovima.

Mene moj muz stalno nesto laze. A ja ga pustam, nek' laze. Valjda mu to nesto treba cim laze. Te jedna rekla da je pravi muskarac, te druga mu kupovala burek, te s trecom se kao slucajno sudario u hodniku. Pa opet, kao jednog dana pogresno usao u zenski WC i ne znam sta je tu sve bilo. I tako... ima taj obicaj i tu manu da se hvali kao muskarac, valjda da mi skrene paznju ili da kod mene izazove ljubomoru. Medjutim, ja ne obracam paznju. Znam da nije toliko opasan koliko voli da prica. Mozda je nekad i bilo nesto, al' ja u to ne ulazim. Imam druge brige i tu rubriku ne vodim.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Ne znam sta da mislim

Znate kako je... svako ima svoje misljenje o tom pitanju. Ja sa mojim muzem imam drukciji dogovor, jer drukcije ne vredi. Ovo je kuca, ovo su tvoje obaveze u kuci, ovo ti je radno vreme. I molim. Ako redovno ispunjavas obaveze prema kuci - ne interesuje me vise nista. Imas svoje slobodno vreme, slobodan si covek, mozes da radis sta volis. Je l' tako? I nemoj samo da zamisljas da me varas i da izigravas neke tajne i misterije. Prosto, ne zanima me ni s kim si bio ni sta si radio. Ako si redovan u kuci, ako ispunjavas obaveze kao muz i domacin - neka ti je alal. Je l' tako? Jer mi njih da kontrolisemo to je nemoguse - da ih ispitujemo a oni da nas lazu, i to je ispod dostojanstva. Ima ova drugarica pravo. Eto, ja sam tako sredila tu stvar i ne mogu da se pozalim. Prema tome, ako mene pitate - sta ja mislim o tima kartama za bioskop, ja prosto ne znam sta da mislim, jer mene to konkretno ne interesuje.

Ako on da gol, ja odmah izjednacim

Boze moj... Moj muz zna da sam ja uvek u stanju da mu se revansiram. Dvostruko i trostruko, pa nek' izvoli. Ako on da gol - ja odmah izjednacim. Jednom sam mu priredila jednu takvu stvar i sad mu vise ne pada na pamet da nesto pokusava. Ja mu ne branim. Ja mu otvoreno kazem: izvoli, slobodan si! Ali znaj da te ceka revans! I jos plus neke stvari... Ako ti tako volis, mozemo da teramo sto se kaze, do sto jedan i nazad. Ja sam jos uvek zgodna i to za mene nije nikakav problem. Ja izbegavam takve stvari, polazim od toga da sam udata. Medjutim, ne pada mi na pamet da izigravam neku mucenicu. To mi je odvratno. Brak, to je za mene... To su za mene terazije. Ako kod njega pretegne dobro - ja mu se odmah revansiram. Ali ako pretegne neka prevara - molim, tu smo, odmah prelazim u ofanzivu.
To je jedina prava ravnopravnost! Nista ja ne dajem na neki zenski moral i slicno. Sto je moralno za nega, to je i za mene. I molim.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Najbolje je kad svaka žena mami svog muža


Samo nešto da se razumemo: svakom muškarcu spremaju se razni mamci. S tim da budemo načisto! I nisu samo oni krivi, nego su krive žene. Mi smo krive. Mi bacamo razne mamace a muškarci se onda hvataju.

Recimo šlicevi! Ja mislim da su razni šlicevi na suknjama strašni mamci za jednog muškarca. Ili recimo, neki preterani dekolte ili mnogo tesne suknje. Sve to skreće pažnju muža sa svoje kuće, svoje žene. I onda se posle čudimo - odakle su karte u džepu? Tako lepo, namame se...

Mi ih namamimo. Ja namamim, recimo tvog čoveka, ti namamiš mog i gotova posla. Najbolje je kad svaka žena mami svog muža.

Ali, mnoge žene to zapostavljaju. One misle: muž mi je, šta ima još da se mamimo? I tu se, normalno, najviše prevare. Jer ako ti nećeš da ga mamiš, ima ko hoće.

Je l' tako?

Gde god pogledaš, na sve strane mamci.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zgodne ženske su za njih smrt

Još se, kao što vidite, nisam ubila i nadam se da neću uskoro! Ne pada mi na pamet! Još nisam srela takvog zbog koga bih se ubila! Nek' se malo ubijaju oni, dosta smo mi žene bile naivne i budale!

Ja, lično, svakog muškarca tretiram kao neprijatelja i okupatora i borim se, koliko mogu!
Svakog dana se maksimalno utegnem, pa samo sevam: Hop- hop! Hop - hop!
To je za njih ubistveno! Zgodne ženske su za njih smrt! Samo trče i prosjače!
Iš! Ne dolazi u obzir! Ne igraš!

Mamu vam mušku, da vidite malo kako to izgleda!
Časna reč, ne bih imala ništa protiv toga ni kad bi se neko od njih ubio - zbog mene. Zašto? Oni su prvi počeli! Pa je l' tako ili nije?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kolicni je vrabac, a koliko je u njemu života i radosti. U njemu je, mogli bismo reći, samo duša. Iz malog tela i velike duše lakše izrastu krila nego kad je, kao kod nas, obrnuto.

Morate imati neko, makar tajno mesto, gde ćete praviti gluposti. Glupost je potrebna zdravlju. Sloboda da se prave gluposti je zdrava privilegija za koju se sami morate izboriti.

Ima ljudi skromnih. Kada se ujutru probude, kada shvate da su još živi, da još uvek slušaju, gledaju i misle, prva rečenica im je: Neverovatno! Takvim ljudima uvek slobodno možete reći koji je dan i datum, ne prave pitanje, obraduju se svakom.

Za ljubav su zgodni: malo vremena, nezgodna mesta, teskoba, brzina, niz otežavajućih okolnosti.

Tada je ljubav lepa, samo tada cveta. Što je više vremena i prostora i raznih drugih pogodnosti, ljubav gubi draž.

Nigde se tako ne mrze kao u velikim, lepo nameštenim i dobro zagrejanim stanovim.


Pre nego što ostarite, potrošite mladost. Mnoge starosti imaju velike zalihe neostvarenih mladalačkih želja.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Sve sto je uzeo - platio je

Oni koji su ga poznavali kažu da su Dušan - od duša i Radović - od radenosti, uistinu bili imena - sudbine. O tome kako nas je tvorac Džona Piplfoksa i "Strašnog lava" oslobađao od gluposti, od vlasti, od rđavih navika, od neosetljivosti na dobrotu - svedoče knjige pesama i aforizama, zapisi kultnih emisija "Beograde, ", reči kojima deca, citirajući ga, pokušavaju da objasne sebe i svet. A niko nije manje ličio na dete, a više imao dušu deteta - uveravaju i danas njegovi prijatelji.

Od vremena Duška Radovića do danas, štošta se promenilo, nažalost u suprotnom pravcu, te danas Duškovi aforizmi izgledaju samo kao sentiment jednog vremena, vremena koje je sporije teklo. Suočeni sa brzinom, ili što bi naš narod rekao: "Sve što je brzo, to je i kuso" suočeni smo i sa brojnim problemima, koji se gomilaju i rastu iz dana u dan. Ako je satiričar glas savesti jednog naroda, onda je broj od preko pedeset vrhunskih satiričara, koji danas aktivno pišu, svakako, dobar pokazatelj - da umetnost življenja doživljava kritičnu tačku.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Teško je zamisliti jednog bez drugog mačka Toma i miša Džerija. Niti se dobro
može razumeti miš bez mačke, niti mačka bez miša. I čoveka je teško
shvatiti bez odgovarajućeg partnera. Taj partner mora nam biti ili neka
velika muka ili neka velika želja. Nema pravog života ako ponekad niste
Tom a ponekad Džeri.

Nemojte nikome biti prva ljubav, jer nece umeti da vas ceni. Vi ste dobri jedino u poredjenju sa drugima.

Vreme prolazi. Nekad smo više sami sudelovali, a sada sve češće i više gledamo. Danas smo pred dilemom: da li da se volimo ili da gledamo na televiziji kako to drugi lepše rade? Da li da živimo ili gledamo kako drugi bolje i uspešnije žive?

Sunce je prešlo na našu stranu

Evo nas, prilično zdravih i živih, u novom danu.
Na velikom ekranu neba uskoro će se pojaviti novo sunce kao špica serije dana i nedelja, koji će nas iz crno-bele zime odvesti u kolorisane predele proleća i leta.

Ko ima lepe zavese, otvorio je prozore.
A ko ima i lepu posteljinu, naslagao je preko prozora, pa nam se čini da se negde lepota i dobrota prelivaju, kao naraslo testo.

Sunce je jutros uranilo da ga trošimo na ono od čega živimo, a dokolice mogu i u mraku. Suncokreti ga prate kao radari.

Sunce je prešlo na našu stranu.
Počinje sezona glagola i prideva.

Poslednji je trenutak da deci kupite školske knjige. Mogu svakog časa početi da uče.
Kupite im knjige, ali ih nemojte terati da uče. Jer ako ih vi terate da uče baš kad su i sama mislila da uče, deca se uvrede i neće da uče.

Evo vam domaćeg zadatka:
odaberite jedno drvo i svakodnevno pratite šta se sa njim i na njemu dogadja.
Biće , cvetaće i cvrkutati svakog dana.
Družite se sa drvetom. Drvo je verno, čekaće vas.
Ako ne stignete danas, dodjite sutra, ono će biti tu.
Ako mu poverite neku tajnu, za to niko neće znati sem vas dvoje.

Otkinite jedan list i pogledajte ga dobro.
Sa njegovog dlana pročitaćete i svoju sudbinu.

Oni koji mnogo znaju - malo govore. I obrnuto - najviše govore oni koji ništa ne znaju.
To ima veze. Samo mišljenje može čoveka sprečiti da govori.

Kad čujemo da neko nije ostvario ono što je želeo, uvek prvo pomislimo da je želeo ono što nije mogao ostvariti. Početak svake sreće je u srećnom izboru želja.

Evo nam novog dana.
Nebo se raznežilo, sunce se raskravilo.
Ko ne zna gde je stao, neka proveri - možda nije ni počeo.

Požurite.
Neko je krenuo ko zna odakle, možda čak iz Hamburga, da se sudari sa vama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Cenovnik i Beogradjani

Koliko se plaća pretplata za cvrkut ptica?

- Kolika je cena vazduha u novim dinarima?
- Da li se hlad drveća plaća na sat ili na metar?
- Da li je cena sunca ista i leti i zimi?
- Da li cveće posebno naplaćuje gledanje, a posebno mirisanje?
- Koliko vremena treba da se sagradi planina srednje veličine?
- Da li je reka jeftinija na izvoru ili na ušću?
- Izvinite, koliko ste platili što ste se rodili?

Šta je besplatno?

Samo ono što je najveće, najlepše i najvažnije.

Beogradjani

Zadovoljan čovek može imati i ovo i ono
Ovo - to je sve ovo Ada i aktivnosti na njoj
Ono - to je sve ono drugo
Ono bi moralo da podrazumeva ovo
Ono je lepše uz ovo
Ovo će te osloboditi i odmoriti od onog
Ovo ne moraš - zato je bolje od onog
Dok trošiš ovo - zaboravi na ono
Ovo može svako a ono - samo ko može
Što više ovoga... - sve duže onog
Zdravije je gubiti vreme na ovo nego na ono
Ono je prošlost, u ovome je budućnost
Onoga ko te je sutra pozvao na ovo
Ti sutra pozovi na ono.

Ovo jesu misli izuzetnog čoveka, ali mogu biti i naše...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Volim Beograd svakoga dana po malo

Dušan Radović je mislio da poezija treba da obraduje a ne da zbunjuje čitaoce. Deci je pružio dobro književno štivo, zdravu pouku, igru i oslobodio maštu. Voleo je rad, istinu, a prezirao nerad i sve što laže sebe i druge. Običnim, razumljivim jezikom pomaže da u životu sagledamo ono što je istinito, pravo i da razvijamo moderan književni ukus. Prema deci se odnosi sa poštovanjem kao prema odrasloj, ozbiljnoj publici. Njegov rad je riznica pouka i poruka kao što su:

- 'Poštovana deco, budite iskreni i strogi prema svima koje volite, do kojih vam je stalo a lepo vaspitani za sve druge prema kojima ste ravnodušni',

- 'Ko ume da se raduje - ima čemu da se raduje', 'Radost je privilegija onih koji misle skromno o sebi a lepo o životu',

- 'Ne morate vi trčati - neka trče deca, deci je to lakše i prirodnije',

- 'Imati prijatelja, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati - nema prijatelja',

- 'Neko iz detinjstva ponese samo uspomene a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira pa ume da se igra i raduje malim stvarima',

- 'Ne morate biti ni dobri ako vam je dobrota jedina vrlina. Lenji i dobri, nesposobni i dobri, ravnodušni i dobri samo su kompromitovali dobrotu'.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dragi moj čitaoče!

Ako nekada budeš pisao, moraćeš o nečemu da pišeš. A to o čemu ćeš pisati dešava ti se baš sada u sedmoj, desetoj ili trinaestoj godini. Zbog toga nemoj žuriti sa pisanjem. Neka ti se sada što više dešava. Pisati se može samo iz bogatog života. Zaposli sada što više svoje oči, uši, ruke i noge. Gledaj, čitaj, traži, prevrći, premeći. Kasnije će sve to progovoriti iz tebe kroz tajnu koja se zove pesma.

Ja nemam drugi dnevnik iz detinjstva sem svojih pesama i priča.
Ja sam zaista srećan čovek.
Mi smo srećni gosti života...

Po rasporedu sudbine, ovaj petak bice najlepsi dan necijeg zivota.
Kada bi smo znali cijeg, mogli bi smo mu javiti. Da ne ispadne i sa njim kao sa nama - da nismo imali pojma.

Petak, 5. septembar

Četvrtak je prozviždao kao metak. Nigde ga nema. Ovo je opet početk dana koji se zove petak. Petak, peti septembar.

Sunce, belo i hladno kao petodinarka, kotrlja se nebeskom nizbrdicom. Ko ga nađe - njegovo je.

Na beogradskim pijacama ovog jutra možete dobiti svež i hladan luk, sveže i hladno cveće, sveže i hladne novine, sveže i hladne cigarete.

Nisko nebo, ružno jutro.
Deco, ako vam je otac došao jutros umesto sinoć, evo vam razbrajalice kojom ćete ga malo razonoditi: eci-peci-pec, ja sam mali zec, ti si mala propalica, eci-peci-pec!

Na železničkoj stanici nosači i taksisti naplaćuju ulaznice svima koji na ta vrata ulaze u Beograd.

Autobusi Jata, pre nego što prebace putnike u avione, naprave jedan krug ispred Crkve Svetog Marka. Za svaki slučaj.

Beogradske ulice liče na nogavice farmerki, sa belim štepom preko šavova.

Malo para kvari telo a mnogo para kvari dušu.
Čovek je na velikoj muci.
U čemu da čuva dušu ako pokvari telo? Šta da čuva u zdravom telu ako ostane bez duše?

Blago babama i dedama, koji imaju unuke. Teško nama, koji imamo decu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dan je okrugao kao Zemlja.
Iznenadićete se kada na kraju današnjeg puta ugledate krevet iz koga ste jutros krenuli ili tek treba da krenete.