Duša Beograda
"Svako ima nekoga koga nema", – tako je govorio čovek lav namrgodjen i ljut sav sa dušom od pamuka. Branko Ćopić ima jedan epigram: "Svaki Dušan je vredan, al’ Radović je samo jedan."
Duško Radović se godinama oglašavao sa vrha Beogradjanke, svako jutro. Budio je uspavane savesti i zamrle nade. Budio je čoveka u ljudima. Budio ih je pesmom "U ranu, ranu zoru" koja je bila i špica njegove emisije i himna njegovog života. Uvek je na posao dolazio peške, a tamo je imao durbin sa kojim je sa 23-eg sprata osmatrao šta se to dešava toga dana u Beogradu.
[You must be registered and logged in to see this image.]Beograd nema dovoljno zanatlija
Kada smo zacrtavali budućnost
Zamišljali smo je bez kvarova.
Duška su slušali usput a pamtili za sav život. Njegov glas ulazio je u uši, srca, dušu i savest mnogih.
Bolje nam je bilo dok smo sami bili deca
Nego sad kad imamo decu.
Deca su bezobrazna i nezahvalna.
Ako od majke nemate više nikakve koristi
Zakunite se u nju – pa slažite.
Duško Radović je voleo male stvari i u njima umeo da spozna velike istine koje je sasipao u etar.
Kada više ne bude vas i vaših privilegija, vaša deca će prodavati Dedinje deci fudbalera, pevača i nakupaca posle kraće pauze Dedinje će ponovo postati ono što je nekada bilo.
Kada je pozvan da se vrati na radio rekao je samo jednu rečenicu: "Ja jesam mali čovek sa radia, ali se ne palim i ne gasim na dugme."
Ono što Dušan Radović nije podnosio to su tri stvari: glupost, laž i nepravdu. Govorio je: "Mene su u porodici vaspitavali, nije me društvo vaspitavalo. Ja imam časne roditelje, časnu porodicu i oni su mene vaspitavali da budem častan čovek."
Voleo je da izgovorene, napisane reči i rečenice budu razgovetne a ne uvijene.
Jaki i zdravi ljudi se takmiče
A stari i nemoćni im sude.
Vi mislite da život muči vas
Al’ imam utisak da vi mučite život.
Niko nema više od jednog života
Ali ima više onih koji pored svog troše i nekoliko tudjih.
Bio je dobar čovek čija je duša tkana od najfinijih struna, zato je valjda i umeo da uzme u kafani violinu i zasvira pesmu "Jedno dete malo bez majke ostalo..."
Bio je uvek pun duha, raspoložen, veoma različit od utiska koji odaje na svojim fotografijama. Oko sebe sakupljao ljude kojima je trebalo topline, malo duše, to danas rade njegova dela. Svojim prvim pesmama, pre svega pesmom "Strašan lav" je počela moderna srpska književnost. Svi koji su čitali znaju da se one mogu posmatrati samo uslovno dečijim pesmama.
20/2/2015, 13:33