I tuga je za ljude

“S Tugom jednostavno treba umeti... Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola... I, pazi... Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu... I onda si gotov... Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija... I nikada te više neće zaobići.”

Dj.Balashevitj

Gledao sam kroz zamagljen prozor
kapi kiše prstom sam pratio,
gledao sam kako nestaju,
jedna po jedna
stapala se sa ostatkom
vidio sam mrtvo lišće kako drveće krasi
i svakim povjetarcem
jedan se otpusti,
nosi ga vjetar u posljednji
ples života.
Vidio sam svijet, prazan i surov,
gledao sam u njega dugo.
Bojao sam se, neznam čega,
možda pokušati, izaći, boriti se.
Nije kasno, ali i dalje nemam volje,
a možda bi trebao.
Gledao sam dim cigarete
kako se vija svojom putanjom
ispod slabog svijetla
stare prašnate noćne lampe.
Pogledo sam ga pratio u njegovo nestajanje,
nije nestao, ostao je tu, upio se, prilagodio,
pronašao svoj način da postoji
baš kao i kap kiše na zamagljenom prozoru.
Osluškivo sam svijet i nije bilo ničeg,
lagano kapanje kiše
na blatne lokve uz cestu
i poneki automobil,
mir i tišina,
moja sloboda, moje ništavilo.

Osjecaj

Dan kao san
jutro puno mirisa
dusa prepuna
a ti ne znas gdje pripadas

Ma stisni zube, digni se, kreni
i tuga je za ljude
budi hrabar, dotakni nebo
umiri se, osjecaj

Kladim se u sve
da poslije kise dolazi Sunce
kladim se u sve
da bit ce puno bolje neg' juce

Vjeruj mi
da te svaki pad jos jacim cini
umiri se, osjecaj

Pusti srce da vodi te
gdje ne smijes sam
ne boj se nikoga
tvoja dusa put vec zna

Ma zgrabi zivot, ne daj da ode
bez smijeha dan ne vrijedi
daj najbolje od sebe sto mozes
umiri se, osjecaj

Tuga je za slabiće
Kažu da je život jedan. Možda ima i više života, ne znam, ali ovog jednog se nećeš sećati u sledećem i niko ti neće dati šansu da ga proživiš ponovo. Zato je potrebno da proživiš ovaj jedan život što je bolje moguće. Što si mlađi to je veća količina sreće prisutna u tebi. Zato dok si mlad pokušaj da iskoristiš svaku kap sreće. (ja zamišljam sreću u tečnom stanju :) )

Nema vremena da se bude tužan, jer postoji toliko razloga za radovanje i pljusak sreće. Najlakše je biti tužan. Nije teško ni biti srećan, ali je lakše biti tužan i onda ljudi odaberu ono što je lakše. Dakle vrlo je jednostavno, samo treba uraditi mali napor u mozgu.

Razmišljaj da je veoma malo vremena za svaku osobu na ovom svetu, a toliko divnih stvari koje možeš da uradiš. Pare, novac, money?!?!? Problemi!??!?! To su samo opravdanja. A postoji još nešto. U koliko pokušaš da razmišljate pozitivno, onda će sve krenuti na bolje. To je dokazano, a na tebi je da proveriš da li je to tačno ili ne.

Imaš prijatelje? Možeš šetati gradom u kome si? Možeš se baviti nečim kreativnim? Možeš trčati? Možeš smisliti novu plesnu koreografiju? Možeš odgledati omiljenu seriju? Za ove stvari nisu potrebne pare ili bar ne ogromne. Tako da ne očajavaj, to je za slabiće i one ljude koji uvek izaberu lakši nego samo malo teži put. A to si ti ukoliko si nezadovoljan, nesrećan, tužan ili tužna, očajna ili očajan.

Sve se može srediti. Problemi su tu da bi bili rešeni. Novac je tu da bi se zaradio i trošio. Prijatelji su tu da bi te usrećili. Zavist je tu da bi nestala. Gledaj više svoj život, nego život drugih ljudi. Usresredi se da očistiš svoje dvorište, a ne da komentarišeš kako je tuđe dvorište prljavo. Udeli (smešno zvuči ova reč) lepu reč nekome. Na mrgudnost odgovori pozitivizmom.

I sada jedna vežba za automatsko postizanje pozitivnog sunčanog i čokoladnog stava:

Stani ispred ogledala.
Pogledaj se.
Nasmej se sam sebi.
Udhni pozitivizam, izdahni negativizam,
Udahni sreću, izdahni tugu,
Udahni slatko, izdahni gorko.
Voli vas Zana  

Retki su dani kada se čovjek osvrne za onim što mu je sve ostalo od djela proživjenog vremena.... Sinoć je bio jedan takav moj dan...
Dve žene u mom životu ostavile su ne izbrisiv trag.... Prva ljubav vezano za moj rodni kraj i najraniju mladost bila je oličenje sreće...trajala je duže od osam godina.... Koliko samo sretnih trenutaka ,koliko uzajamne sreće ,koliko planova ,koliko radosti,isčekivanja,a onda porazan kraj. Desilo se...nisam imao šta sebi prebaciti a nisam dozvolio da me tuga odvoji od života... Živeo sam bez iluzija svestan da je to nemoguće nadoknaditi ali siguran da više ni jedna neće imati mogućnost da me tako iznenadi.U trenutku kada smo se razišli njena jedina želja je bila  da je nikada ne tražim jer  zaslužujem bolju (ostavila mi je to kao pisanu poruku ). Poštovao sam njenu želju.Nisam imao ni jednu njenu sliku...govorila je tebi pripada živi orginal... slike su za manje drage.Jedino što sam imao kao sjećanje na tu ljubav bio je par vjenčanih prstena kupjen mjesec dana ranije... Umjesto tuge rekao sam sebi  nikada nećeš nositi vjenčani prsten...
Vreme je prolazilo...Trideset godina samačkog života....bezbrojni susreti...poneka prolazna avantura...a onda se pojavljuje ona .Pojavljuje se druga žena u mome životu...Ona zna,ali još uvjek ima rezervu...
  Ne zamjeram joj.... možda je teško i vjerovati...jer je do tančina upoznata sa mojim životom. Ja i dalje nastojim da istinskom iskrenošću otklonim sve sumlje...Da li ću uspjeti neznam,ali nastojim na sve načine...I u toj i takvoj situaciji  nema tuge....ljubav je moguća samo ako su obadvoje  saglasni...
 Eto  to sam ja sinoć negde posle 22 sata analizirao.... Od druge ljubavi imam par slika ,ali mi je najdraža jedna razglednica u kojoj je pramen njene kose. To je rekvizit koji je stalno uz mene...

Odlične postove pročitah na ovoj temi, hvala Vam svima za ugodjaj - posebno na ovim autorskim  

U ovom jedanom jedinom, ili u jednom od mnogih nama neznanih zivota, tuga nas prati, neizbežna je poput senke na suprot svetlu. Da ona jeste, da za nas je, da je za sve one kojima nije zakljucala srce, ili ga se oni sami nisu odrekli, potpisujem. Ovo, jer od malena se po-kad-kad družimo, jedna drugu nadigravamo, svaka sabere svoje poene, pa idemo dalje do sledeće igre, znam do kraja će biti tako, no nadam se kojem bodu vise, tek da pretegnem  
Ipak, nije tuga samo ona siva, lepljiva i teška što čeka da u presudnom trenu doda teg stradalniku pod pogibeljnim talasom oluje. Ima ona i dubinu vrtloga toplih, finih pastelnih nijansi odslikane lepote uzaludnog čekanja, izgubljenih snova, neponovljivo doživljenog, nade žonglera ... Ovo je njena najopasnija i istovremeno najzavodljivija draž, što za čas jedan zategne domaćina u neraskidivu paukovu mrežu, spremnu za cara mračnih ponora nepovrata...
Zna ta vladarka nežnoj dušici polako obarati setan pogled stidan od poraza, uvijati ramena krhka od tereta, heriti hod, sve dok je ne skrije od drugih umorom od neshvatanja i posrtanja... mnogo toga zna. Ipak, kao sluga tuga ipak sluša, svom gospodaru služi...
Bez tuge, ni radost ne blista punim sjajem, ona oglašava neželjenu promenu pre no što se osvesti, sa njom je lakše kad se sam mora, možda je instrument naših najdubljih saznanja o sebi i svome. Zato je ljudski biti tužan, ko drugo kaže, sebe najviše laže

..tuga vam dodje kao ona mala posekotina,koju ne znate zadobili...oku nevidljiva a peche do besvesti i teshko prolazi..kada te tuga spopadne,onda lutash ko zadnji prosjak,bez smisla i cilja..tuga stezhe jache od zheljeznog stiska,razara sve pred sobom,jache od uragana ali prodje..uostalom kao i sve u zhivotu..

Vladislav Petković Dis: MOŽDA SPAVA

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za buđenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oči da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih;
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam;
Ja sad slutim za te oči, da su baš one,
Što me čudno po životu vode i gone:
U snu dođu, da me vide, šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam, što ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, što mi kaže, da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Anđelko Zablaćanski: TIŠINA VREMENA

Ništa me ne boli sem očiju njenih
Misli su mi prazne samo srce kuca
Hladno od pljuskova suza zaleđenih
U zaboravljenim izgrevcima sunca

Ništa me ne boli sem noći u danu
U pogled mi stao zid kameni ceo
I osećam dah njen na umornom dlanu
Dok između nas je sav od ćutnje veo

Ništa me ne boli sem umor vremena
Obešene o vrat kazaljke što ćute
U tragu usana nada zaturena
I dodiri što ih obzorja još slute

Ništa me ne boli sem jutra dalekog
Gluvog od cvrkuta ptica s grana tuđih
I ramena moga samo za nju mekog
Ništa me ne boli sem snova najluđih

Zimi odlaze ptice selice
al' se uvjek vracaju ,
a ja necu nikad na ta mjesta
sto na tebe sjecaju.

Na hladnoj postelji samo koferi,
pahulje u prozoru,
to su zadnje slike koje pamtim
i koje se ne brisu.

Mirise evo opet zima, snjegovi
i kod nas vec se peku mladi kesteni.
E dragi, dragi da je srece
bio bi samnom ali ti se nece.

prazna soba, koferi,
u njih neces stati ti,
ne mogu te poneti,
a zelim ...

zadnji pogled, poljupci,
topla noc, i ja i ti,
puno reci i obecanja,
bez glasa ...

dok kisa pada
i nosi me kroz secanja ...
dok kisa pada ...

ti znas da bicu sama,
da mislicu o nama,
i samo kad bih znala da ces i ti
pamtiti ...
ti znas da bicu sama,
da mislicu o nama,
i sve sto osecas za mene sada
priznaj mi ...
priznaj mi ...
priznaj mi ...
priznaj mi ...

prazna soba, koferi,
i vec nedostajes mi ti,
nista nece vredeti
bez tebe ...

duge milje gradin put,
sve je sada uzalud,
iza mene svetla grada
nestaju ...

dok kisa pada
i nosi me kroz secanja ...
dok kisa pada ...

znas da bicu sama,
da mislicu o nama,
i samo kad bih znala da ces i ti
pamtiti ...
znas da bicu sama,
da mislicu o nama,
i sve sto osecas za mene sada
priznaj mi ...
priznaj mi ...
priznaj mi ...
priznaj mi ..

Tuga

Obrišem usnama,
s obraza tvoga kap.
Sva si u suzama,
pitaš gdje to idem.

Ovdje je veselo,
ubija svaki dan.
Šta nam je ostalo,
i bez rata ginem

REF: Ne daj da zagrli te tuga,
vodim te daleko od svega.
Nećemo naći zlatni bunar,
ni sreću ispod ovoga snijega.
Ne daj da napusti te razum,
vodim te na daleke plaže.
I meni svašta pada na um,
samo mi nedaj da se lažem.

Tuga od sjevera do juga.

Riječi su suvišne,
pogledaj okolo.
Tama i zaborav,
kraj zbijenih kuća.

Samo da nađem mjesto da je posadim,
ona procvjeta brzo i dosadi.
Ljubav, pa zar i ljubav?

Samo da skupim snagu da se
pokrenem,
kad budem blizu kraju da se okrenem,
i miran samo tebi sviram.
I pjevam.

Ne daj da zagrli te tuga,
vodim te daleko od svega.
Nećemo naći zlatni bunar,
ni sreću ispod ovog snijega.
Ne daj da napusti te razum,
vodim te na daleke plaže.
I meni svašta pada na um,
samo mi nedaj da se lažem.

Tuga od sjevera do juga.
Tuga, ili neka zemlja druga

Idi smireno kroz buku i užurbanost i seti se mira koji
možeš naći u tišini.
Koliko je moguće, budi
u dobrim odnosima sa svim ljudima.
Govori svoju istinu smireno i jasno i slušaj druge,
čak i glupe i neuke;
i oni imaju svoju priču.
Izbegavaj bučne i nasilne osobe,
one su teret duhu.
Ako uporediš sebe s drugima, možeš postati
ogorčen ili ponosan; jer će uvek biti većih i manjih od tebe.
Raduj se svojim dostignućima i planovima.
Održi zanos za svoj lični poziv, ma koliko on skroman bio;
to je prvo blago u promenljivim vremenima
Budi oprezan u svojim poslovima; jer svet je pun prevara,
ali neka te to ne ometa da vidiš vrline koliko je ima.
Mnogi ljudi teže za visokim idealima i svuda je život pun heroizma.
Budi ono što jesi. Budi svoj!
Pogotovu nemoj glumiti ljubav.
A nemoj biti podrugljiv prema ljubavi,
jer uprkos ogorčenosti i razočarenjima, ona je večna kao trava.
Spokojno primi iskustvo godina, skladno napustajući stvari iz mladosti.
Ali nemoj sam sebe žalostiti izmišljotinama. Mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti.
Osim održavanja zdrave stege, budi blag prema sebi.
Ti si dete svemira, ništa manje nego sto je drveće i zvezde.
Imaš pravo biti ovde.
I bilo ti to jasno ili ne, nema sumnje da se svemir razvija kako treba.
Dakle budi u miru s Bogom, ma kako ga zamisljaš, i bez obzira kakav ti je posao i čemu težiš u bučnom komešanju života, zadrži mir u svojoj duši.
Pored sve prljavštine i jadikovanja i porušenih snova, ovo je ipak divan svet.
Budi pažljiv!

Teži da budeš srećan,neka tuga nadje drugog druga!

[You must be registered and logged in to see this image.]
Rasuo se jedan zivot, rasuo se svijet
Slomljenih krila ptica ne moze u let
Ne mogu ja zivjet' vise, za vratom mi tuga dise
Tuga teska kao godina

Lijepa li sam, mlada li sam, ali sretna nisam, nisam
Sreca je za tobom otisla
Lijepa li sam, mlada li sam, ali sretna nisam, nisam
Tuga je za tobom ostala

Pitala sam ljude znane, pitala sam sve
Da mi nadju srcu hrane, lijek da ne umrem
Ne mogu ja zivjet' vise, za vratom mi tuga dise
Tuga teska kao godina

Lijepa li sam, mlada li sam, ali sretna nisam, nisam
Sreca je za tobom otisla
Lijepa li sam, mlada li sam, ali sretna nisam, nisam
Tuga je za tobom ostala

Tuga je za tobom ostala..

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bio sam korak od dna, a ti si ruku pruzila
bio sam na kisi sam, ti vrata si otvorila.

Bila si nekako sva, za mene nestvarna
bila si zena sto zna da ljubav da.

Bez tebe nestat ce sunca
druge cu prositi za malo ljubavi
bez tebe, jedina moja
za kog' cu ziveti, za koga umreti.

Bilo je noci bez sna, a ti bi me uspavala
moj svaki znala si greh, al' opet bi me ljubila.

Bio sam ponekad grub, ti sve bi prastala
bila si zena sto zna da oseca.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Najtuzniji smo onda kada niko sa strane ne vidi razloge zbog kojih tugujemo.
Nije tuga odgovor na nesto,tuga je razgovor sa nama samima.
Nesrece su dogadjanja,tugovanja su osecanja.
Uz tugu ne idu pridevi.
Sreca nije dodirnula tugu,pa je bezbrizna...tuga je dodirnula srecu pa je brizna,duboka.
Tuga je nagrada za spoznaju zivota...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mozda smo ja i ti divlji i niciji
mozda nas je tuga zauvek vezala
kazu nam da smo svi rodjeni jednaki
jednaki pred Bogom i pod zvezdama

Cujem marsiraju zastave
zvone koraci u ovoj noci
nebo nocas ratuje
a ti me ne pitaj nikada o samoci

Sanjam, sanjam da si tu
k'o da letim na zlatnom cilimu
sanjam Bog nas prokleo
sve nam dao, a srecu nam je uzeo

Zaboravljen sam ja, zaboravljena ti
negde u tisini nase ulice
ponoc je kucnula, ti si se prekrstila
obrisala sve jednim potezom gumice.

Tuga je plemenito osecanje kao i sreca.
Iz nje se uvek radja nesto dobro.
Posle tuge covek postaje cvrsci,jaci,sigurniji u sebe,jer pre nje nije znao koliko i sta sve moze da podnese.
Tuga je spoznaja sebe i svojih mogucnosti.
Ona je i spoznaja sveta oko nas,jer posle nje vise nista ne izgleda isto.
Ko nije doziveo tugu,ni radost nece moci da oseti punim srcem.
Moze se radovati i bez poznavanja osecaja tuge,ali nikad tako sadrzajno i tako mocno,kao posle nje..
[You must be registered and logged in to see this image.]