Broj poruka : 1733 Datum upisa : 01.02.2013 Lokacija : Severno, severnije
Naslov: Re: I tuga je za ljude 1/2/2013, 21:32
First topic message reminder :
Do juče nisam znala za te I neću te sresti nikad više Moje te tužne oči prate Ja ne plačem, to padaju kiše!
Volela bih da ni tebi teško nije Da ljubav odlaskom presečeš kao mačem Sutra će drugo sunce da nas grije To kiša pada, ja nikad ne plačem.
Koliko smo noćas mi blizu Toliko su daleko dva naša grada Niz lice padaju biseri u nizu Ja ne plačem to kiša pada.
Šta su tri dana i tri noći šta je život, naš život celi šta je ono što nas spaja šta je ono što nas deli šta je ono što nas rastužuje šta je ono što nas veseli? [You must be registered and logged in to see this image.]
Poslednji izmenio Miculy dana 1/2/2013, 22:02, izmenjeno ukupno 1 puta
Autor
Poruka
_Zana_
Broj poruka : 8809 Datum upisa : 04.08.2013 Godina : 60 Lokacija : Nedodjija:))
Naslov: Re: I tuga je za ljude 5/1/2014, 16:37
Ko nije doziveo tugu,ni radost nece moci da oseti punim srcem. Moze se radovati i bez poznavanja osecaja tuge,ali nikad tako sadrzajno i tako mocno,kao posle nje.. [You must be registered and logged in to see this image.]
_Zana_
Broj poruka : 8809 Datum upisa : 04.08.2013 Godina : 60 Lokacija : Nedodjija:))
Naslov: Re: I tuga je za ljude 5/1/2014, 16:39
Postoje razlicite tuge. Tuga kada te pronadje pesma; tuga kada osetis drugo bice i najprvo osetis tugu; tuga kada si sam... Takve tuge je moguce opisati recima, muzikom, stihovima, Postoji cak neka lepota spojena za takvu tugu. Lepota je u nadi.
Tuga koja dolazi kao svest o sopstvenom porazu je tamna, otrovna, smrtonosna, recima neopisiva. Bez poezije, bez boje, bez smisla, bez nade.
Ima ljudi koji nisu sposobni da osete tugu. Za njih pisac kaze: "blazeni siromasni duhom". Nema tuge bez svesti.[You must be registered and logged in to see this image.]
Zvezdana
Broj poruka : 2588 Datum upisa : 09.01.2014 Lokacija : Negde medju zvezdama.
Naslov: Re: I tuga je za ljude 10/1/2014, 21:48
Михаил Љермонтов
И ПУСТО И ТУЖНО И пусто, и тужно, и никог руку да ти даде Кад је душа сва распета... Жеље! Та нашто залуд и жеље и наде? Кад најбоља беже лета!
Љубити – кога? Ради љубљења зар вреди труда, Кад вечне љубави није. Погледаш у се – прошлости ни од куда: Тек бол се у радости крије.
Страсти? Увек је та наслада болесна и луда Пред умом ништавилу пала. А живот, кад погледаш хладно око себе свуда, Пуста је и глупа шала.
_Zana_
Broj poruka : 8809 Datum upisa : 04.08.2013 Godina : 60 Lokacija : Nedodjija:))
Naslov: Re: I tuga je za ljude 11/1/2014, 10:45
ona se pomakne nekoliko koraka, pogne se i opet se preda svojoj tuzi... Obraćanje ljudima pričinja mu se već posve uzaludnim. Ne prođe ni pet minuta, a on se uspravlja, stresa glavom kao od osjećanja oštrog bola, i zateže uzde... Nije više mogao da izdrži. "U svratište! - misli on. - U svratište!"
I konjić, kao da je razumio njegovu misao, polazi kasom. Nakon sat ipo Jona sjedi kraj velike, zaprljane peći. Na peći, na podu, na klupama, hrču ljudi. U zraku zadah i zapara... Jona pogleda spavače, češka se i žali što se vratio tako rano.
"Nisam zaradio ni za zob, - misli on. - Zato mi je i teško. Čovjek, koji zna što treba da radi... koji je sam sit i konj mu sit, uvjek je miran..."
Iz jednog kutka podiže se mlad kočijaš i, sanjivo stenjući, pruža ruku za vedrom s vodom.
- Jesi li žedan? - zapitkuje ga Jona.
- Ja, žedan.
- Tako... Na zdravlje... A meni je brate, sin umro... Jesi li čuo, - ove nedelje, u bolnici... Nesreća!
Jona promatra kakav su utisak ostavile njegove rječi, ali ne vidi ništa. Mladić se pokrio preko glave i već spava. Starac uzdiše i češka se... Kao što je mladić zaželeo da se napije, tako on osjeća potrebu da se izgovori. Skoro će biti nedelja dana kako mu je sin umro, a on još ni s kim nije čestito porazgovarao o tome... Trebalo bi porazgovarati ljudski, natenane... Trebalo bi ispričati kako se sin razbolio, kako se mučio, što je pred smrt rekao, kako je umro. Trebalo bi opisati sahranu i odlazak u bolnicu po pokojnikovo odijelo. U selu je ostala kćerkica Anisja... I o njoj bi trebalo porazgovarati... Uostalom, zar je bilo malo stvari, o kojima bi on sada mogao razgovarati? Slušalac bi morao samo da huče, uzdiše i nariče... A još bi bolje bilo razgovarati sa ženama. One su, istina, guske, ali plaču već kod prve riječi.
"Treba obići konja, - misli Jona. - Spavati se može i poslije... Naspavat ćeš se, nemaj brige..."
On se oblači i ide u konjušnicu. Misli o zobi, o sjenu, o nevremenu... O sinu, ovako sam, ne može da misli. Da porazgovara bilo s kim, - to bi mogao, ali da sam o njemu misli i da zamišlja njegovu sliku, to mu je nepodnošljivo teško...
- Grickaš li? - pita on svog konja, videći njegove sjajne oči. - E, pa grickaj, grickaj. Kad nismo zaradili za zob, moramo jesti sijeno... Da... A star sam već i da vozim... Da imam sreće, vozio bi sin, a ne ja. Taj bi bio pravi kočijaš... Samo da je živ...
Jona malo pošuti, pa nastavi:
- Tako ti je to, kobilice, brate... Nema više Kuzme Jonića... Preminuo je... Razbolio se i umro na pravdi Boga... Recimo, ti sadeka imadeš jedno ždrebence, i ti si tom ždrebencetu rođena mati. I odjednom, recimo, tvoje ždrebence se rastavi sa životom... Je li da je to žalost?
Kobilica gricka sijeno, sluša i diše na ruke svojega gospodara. Jona se zanosi i priča joj sve...
Iz pripovetke Tuga,Anton Chehov
Palma* Aktivan clan
Broj poruka : 11980 Datum upisa : 30.11.2012 Godina : 103 Lokacija : sunčana strana ulice
kad je noć čežnjom plakala.. U boli na kolenima molila poslednju nadu. Da oči joj ugledam, Ruku u svoju spustim. Nismo odustao od sna... Čekao sam izlomljen.. Zaboravljen...od vremena istine....
I kada sam znao da gubim.. Da noć me lažljiva gazi.... Blizu njenih pogleda , sa očajem na usnama....Čekao sam. Nisam gubio nadu....
A vreme prokleto guta, svaki minut...Svaku kap sumnje, po meni razliva.... Njenu bol mi donosi morisom tišine... Ja čekao sam ....Siguran u reči, u kojima se naša čežnja kupala...
Zvono bola i u meni zazvoni, zadrhta istina u grudima.... Čekao sam...Tako blizu da joj poklonim san....Nije došla.... Ostala je tugom zatrpana.........milica.v
Miculy
Broj poruka : 1733 Datum upisa : 01.02.2013 Lokacija : Severno, severnije
Tačno znam kada me tvoje misli zapostave. Zadesi me neko zlo, nevolja, loši ljudi. Pitam se tada da li te neka briga obuzela i odvukla misli od mene, pa nema ko da me čuva. Ne umem sam i više se uzdam u tvoju brigu za mene, nego u svoju snagu. Nju čuvam da mogu da te branim od sila sa kojima mogu da se nosim i koje smeju samo na mene, na tebe nikako. I kad bi stigle do tebe, ne mogu ti ništa, jer su ih moje grudi oslabile. Nije mi žao što, oštećen, teško dišem, jer znam da će me tvoje misli zakrpiti, da ću moći da te uzdahnem, to je dovoljno da prikupim snagu za borbu sa onima što ne smeju blizu tebe.
Ne znam kako se vazduh natopi tobom, pa moj uzdah na tebe miriše. Odjednom je tesno u mojim grudima, al' ne dam te lako. Lagano te ispuštam, da mi što duže usne golicaš.
Ponekad uzdahnem, ne znajući da si to ti. Prepoznam te tek kada mi srce pomeriš. Nasmešim se, znam da je namerno, jer želiš da me podsetiš da sam živ. Promeškoljiš se, raširiš ruke kao da meriš koliko ima mesta od srca do najbliže praznine. Napraviš piruetu i uhvatiš zalet za odlazak iz mene. Pokušam usnama da te zadržim, ali ne uspevam, jača si. Samo si svratila da me podsetiš na mene i ostaviš poruku, koju ne razumem. Možda svaki put kada te uzdahnem. upiješ nešto toplo iz mene, nešto od čega nemam koristi, a tebi ugreje dušu? Umem da postavim pitanje, na koje pametniji od mene nemaju odgovor. Moje misli su znakovi pitanja, kidaju meso tim kukama, čekaju odgovor koji se krije u tvojim mislima, koje me ponekad zapostave, pa me zadesi neko zlo, nevolja, ili loši ljudi. Ima ih. (Goran Tadić)
Palma* Aktivan clan
Broj poruka : 11980 Datum upisa : 30.11.2012 Godina : 103 Lokacija : sunčana strana ulice
To lice ljubavi opasno i nežno jedne se večeri javi posle predugog dana. Možda je strelac bio sa lukom ili svirač sa harfom. Ne znam više. Zaista ne znam znam samo da me je ranio možda strelom možda pesmom. Znam samo da me je ranio zanavek ranio iz srca krv mi teče. Vrela me suviše vrela ljubavna rana peče.
_Zana_
Broj poruka : 8809 Datum upisa : 04.08.2013 Godina : 60 Lokacija : Nedodjija:))
Naslov: Re: I tuga je za ljude 26/1/2014, 11:21
Ti neznaš koliko te voli, koliko se za tebe moli, jedno srce usamljeno malo, što bi sve za tebe dalo. Koliko place sto ga ne vidiš, koliko pati ,koliko tuguje,sto ga toplim rukama ne dodiruješ, nežnim usnama umiruješ. sada to srce sedi u tami, i razmišlj o ljubavi što je mami, ljubav sama u srcu ceka, da voli nekog doveka!!! [You must be registered and logged in to see this image.]
_Zana_
Broj poruka : 8809 Datum upisa : 04.08.2013 Godina : 60 Lokacija : Nedodjija:))
I u mrklom mraku bih prepoznala ta leđa, ni planine takvu širinu nemaju. Zvuke tvoje gitare razaznala među hiljadama drugih, taktovi njeni su mi bili najslađa uspavanka. Slatko od dunja je gorko za ukus tvojih poljubaca, pjesma ptica samo loša interpretacija kad pustiš svoj glas. Visine nebeske neuporedive sa visinama kad sam u zanosu tvoja, dodir kiše greška kad dlanove pružiš i nježno dotakneš njima. Sjena sam u tvojim rukama, samu sebe ne osjećam, jer lebdim, u vazduh se pretvaram da ti svaku poru ispunim. Vjetrovima društvo pravim da ti dušu dotaknem kao lahor, snjegovima šapućem da se ne tope da te po njima nađem. Poput zrna prašine sam, samo da ti se pod majicu skrijem, kao paperje pauna koje leti do tvoga revera. Šunjam se kao lopov da ti pogled ukradem. I suzu da vidim, znam da je moja.
_Zana_
Broj poruka : 8809 Datum upisa : 04.08.2013 Godina : 60 Lokacija : Nedodjija:))
Broj poruka : 6679 Datum upisa : 30.06.2013 Lokacija : Grad na zrnu soli
Naslov: Re: I tuga je za ljude 7/2/2014, 11:58
Palma* Aktivan clan
Broj poruka : 11980 Datum upisa : 30.11.2012 Godina : 103 Lokacija : sunčana strana ulice
Naslov: Re: I tuga je za ljude 7/2/2014, 12:38
I tako... IZVINI...-GORAN GORKI
Zvezdana
Broj poruka : 2588 Datum upisa : 09.01.2014 Lokacija : Negde medju zvezdama.
Naslov: Re: I tuga je za ljude 8/2/2014, 16:45
Odlaze iz mog života ljudi
Odlaze iz mog života ljudi. Sve manje novih lica znam I onda čovjek pita se i čudi: –Mnogo je ljudi, a ja sam sam?
Jer nema više one stare priče, Osmjeha, pozdrava za dobar dan. Život se moj, novih ne tiče, A tek sa kim da dijelim san?
Onda shvatim da vrijeme novo Ostavi mene u vremenu mom, K’o davno neko pročitano slovo Da živim samo u sjećanju svom!
A ja se nadam da ću opet sresti Te što voljeh – kad odem kod njih. A dotad, tužan gaziću po cesti, Za utjehu ruka napisaće stih.
Slobodan Zoran Obradović
_Zana_
Broj poruka : 8809 Datum upisa : 04.08.2013 Godina : 60 Lokacija : Nedodjija:))
Naslov: Re: I tuga je za ljude 9/2/2014, 08:05
_Zana_
Broj poruka : 8809 Datum upisa : 04.08.2013 Godina : 60 Lokacija : Nedodjija:))
Naslov: Re: I tuga je za ljude 9/2/2014, 08:07
Rec, jedna i kraj bol, gospodski sjaj gazila bih duboku reku samo da nadjem zvezdu neku koja na tebe podseca
Zid, izmedju nas noc,pruza mi spas htela bih da ti zovem ime plakala bih al nemam s kime ubila bih i dosta s time znaj, ipak znaj da
Tuzna pesma na sto nacina svetom putuje stara slika naseg vremena jos uvek tuguje a kisna jutra opet pocinju otkad sam otisla smejem se a suze naviru kurva sudbina
Zid, izmedju nas...
Palma* Aktivan clan
Broj poruka : 11980 Datum upisa : 30.11.2012 Godina : 103 Lokacija : sunčana strana ulice
1/2/2013, 21:32
