I tuga je za ljude

Radost može da bude masovna, ali tuga je lične prirode. – Venceslav Konsantinov
[You must be registered and logged in to see this image.]

Šta je tuga koja dođe
Najedared mahom celim!
Opije te, zanese te,
Obori te padom smelim!
Zaleti se, da te slomi,
Zahuka se, da te skrši,
Zagrli te, pa te stomi,
Poljubi te – pa te svrši!
Taka tuga srce vida,
U večiti mir ga smešta,
Taka tuga nije tuga,
Nije silna, nije vešta.
To je tuga što te digne
Pak te u svom krilu njija,
Svaki dan ti srce rani,
A ranu ti još previja!
Što te ljubi, što te pazi,
Oko tebe brižno leti,
Otruje te, Bože sveti,
Al` ti ne da još umreti!
A kad zaspiš, ona šapće:
“Spavaj, spavaj, žrtvo moja,
Odmori se na mom krilu,
Čuva tebe tuga tvoja!”
A kad svane zora bela,
Klikće kao soko sivi,
Ona ti se prva javi:
“Dobro jutro, još smo živi!”
Od jeseni do jeseni,
Od proleće do proleća,
Od dan na dan biva jača,
Od časa do čas biva veća.
Što te krepi ako kloneš,
Što te digne ako padneš,
Što ti ne da da potoneš,
Što te čeka da odahneš.
Kad ti srce ledom sledi,
Zadahne te, da se zgrevaš,
Kad ti suze sve iscedi,
Nagoni te da joj pevaš.
Učini se ko da spava,
Ko da nije više tuga,
Pa ti kane zaborava,
A posle se tome ruga.
Kad pomisliš sišo s uma,
Razbere te u zlo doba,
Pa se smeši pa te teši:
“ `Vako ćemo sve do groba!”
Chika Jova
[You must be registered and logged in to see this image.]

Očajna Pesma
Polet je nasilje, nedoučeni dane;
Nebo je dato pod napolicu laži.
Kuda ću? Šta ću? Svuda me noć traži;
Psi me recituju i gluve poljane;
Cvet i ptica uhvaćeni su u laži!

Mi znamo okrutnosti prerane slobode
i san po meri noći kad nas takao,
krivotvornu zoru kojoj pišu ode
i silazak u srce ko silazak u pakao
po ljubavno đubre uz sjaj nepogode.

Dušo, životinjo koju prati seta,
upoznaj nas s mrazom koji piše pesme;
Šumo teška rimo na kraj bela sveta,
zar zlo pobeđeno ni zapevati ne sme
pred novim zlom koje počinje da cveta?!

Misao koja ne ume da misli
zavlada svetom. I sada je kasno
bilo šta reći što bi bilo jasno
i čoveku i ptici pod kojom smo kisli
i mrtvima koji istrunuše časno
b.Miljković