Olovka pishe srcem!

..naravno..gde god sam ja,ide i ova rubrika..ja cu ovde ubacivati sve shto volim a vi mi se ,slobodno pridruzhite..

Ne vjeruj


Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime;-

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo, gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,

Dođi, čekaću te!- U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi t'jelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za riječi ne zna,
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše.

Aleksa Šantić
[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Soba mirise
na ruže
Dah jeseni na mome prozoru
Pitam se mislima gde si
Želim da osetim tvoj dah
Pitam se da li mi nedostaješ
Da li želim da se vratiš
Da li stvarno nešto osećam
Ili su to odjeci davnih osećanja
Nekih davno odsanjanih snova
U mraku moga srca
Misleći na andjele patnje i bola
Što hodahu mojim mislima
Nekada davno
Dok sam još krvi imala
U svojim snovima
U svojim venama

Probudim se i vidim
Ležiš tu kraj mene
Licem okrenut ka zidu
Blago otvorenih usana
Sanjaš heroje i zmajeve
A ne znaš
Da i ti si zmaj-vitez
Davno usnuo
Na mome ramenu
Dok jos bila sam živa
I moć da volim sam imala
Čuvala te od smrti
Od otrova zlih duhova

Da li je sve to odavno nestalo?
Sanjamo neodsanjane snove
Odjeke davnih života
Magije davnih ljubavi
Mrtvi za danas
Legende za sutra

Vrati se da proživim sa tobom
Poslednje dane svoje smrti

Meni su reci dovoljne
i ljubav moja za tvoju slobodu
u nocima mekim tek obrise cutim
razigranih senki, tvojih misli glas

Meni su reci dovoljne
i tisina tvoja sto srcem mi tuce
ogoljene tajne pogledom pred zoru
izgubljena strepnja pred ocima zmirka

Meni su reci dovoljne
i daljina nasa sto blizinom zraci
u trenutku ovom pripadas mi trajno
na pucini nasoj valovima tkanoj... Z.D 31.12.1980

A da se ja pretvorim u šapat

Razmažen
Vrućičav
Sevdahan
Hrleni

A da ti poljubim zube i nepca
I treće levo rebro
I da me skupiš u grudi

Prosto kao kad udahneš Sever
Kao kad oduvaš pramen sa čela
Kao kad ušuškaš jastuk
Kao što žmirneš na Sunce

A da ti zasanjam ždrebe na buri
Drhturavo
Osamno
Divlje
Iskislo

I da ti izmislim pčele i bube
I sve
Sve što zaželiš

Pa da opsujemŠto si daleko
Da me u snegu
Zazeleniš...

Duša

Dusa mi je skrojena od rita.
Nonsalancija sa kojom ih nosim je deo licnog folklora.
Svaki komadic jedna unikatna prica.
Uklopi, ukroj, profircaj, prosi, ustopaj.

Treba se jos uvijati tim pokrivacem u dugim nocima,
reskim jutrima, pokriti se ponekad preko glave
kojoj treba zastita.
Ususkati bosa stopala.

Predja za pravu nit se tesko nalazi,
mada naoko leluja nehajno sa svih strana sveta.
I odgore i odozdole.
I bodovi, sto su pedantniji, precizniji i lepsi,
sve vise bole.

O utrosku vremena je besmisleno govoriti.
Ranjave jagodice izdaju.
Zena koja drzi do sebe sama prisiva osecaj, po osecaj.
zagladi novo poglavlje i preko srme, i preko suze.
I ide dalje.
Devojacka sprema
koja se prenosi sa kolena na koleno.

Nismo se tražili
samo smo se našli.
a sada tako nađeni
kao da se opet tražimo
možda je to smisao
Ljubavi
Ta lepota neizvesnosti.
čekanje na nedočekano
nalazenje u beznađu
grljenje bez zagrljaja
prožimanje u mislima
i spoznaja da smo tu negde
tako blizu
a tako daleko.

Umorno sunce zalazi za oblake
i boji nebo u najlepse boje
Posmatram prizor i gledam neke oci,
A tako bih voleo da su tvoje.
I ona je sada tu,
cuva me i voli
i na mojim usnama ostavlja svoj trag,
ali ne zna da svaki njen zagrljaj
duboko u dusi stvara mi boli
i ne zna da jos uvek si mi samo ti draga.
Oh,kako bih voleo da sam ptica
da dohvatim sunce,pa neka me sprzi,
kad me samo tvoja ljubav u zivotu drzi,
a kad tebe nema
nestajem i ja...

Ti i ja
Zrtve iluzije u jednom surovom,
paralelnom svijetu,
Osudjeni na smrt
Vec na pocetku nase avanture.

Tko danas jos vjeruje
U meleke,
Vile
U caroliju,
Sudbinu,
U zacarane sume,
Mistiku prvog pogleda?

Danasnji su dani
Puni cemera i bijede
I neke cudne tjeskobe
U grudima.
Ti i ja
Dvije izgubljene
duse
Koje se nikada nece
naci...

Ulica zivota

Ulica zivota preda mnom se pruza
Ja se spoticem
O korov
I padam
Po ko zna koji put
Zelim li ici putem koji me vodi u sigurnost
Mame me cigani u tmini
Odvodeci me u nepoznate svijetove
Gubim se...
Padam...
Opet pogresna odluka
Kazu da se na greskama uci
A ja kao da
Uzivam u toj boli
I grijesim ponovo
Cekajuci da me stigne kazna Bozija
Da mi oduzme
Krila
I ostavi u crnilu zemlje da se u njoj
Gusim
Ali kada svi misle da je
Kraj
U meni se radja nova snaga
I ponovno se borim, dizem se i
Nastavljam koracati
Korak
Po korak
Jer na kraju puta si
TI

...POPUT PJESME

Ne ne trebas me zvati,
ja cu i ovaj put ponovo
prijeci na tvoj lezaj,
i ovaj put ponovo znati
sve ono sto vole tvoji nagoni.
Na lezaju jednom - dvije krajnosti,
a pamet ce mi opet reci:
Dokle ovako?!

Ne, ne trebas me zvati,
ja cu i ove noci biti
necujna sjena.
Bez rijeci o ljubavi,
ni mrvu zahvalnosti,
moja je zrtva vec unaprijed
otkupljena.
Na lezaju jednom - dvije krajnosti.
A moglo je biti poput pjesme...

Umorno sunce zalazi za oblake
i boji nebo u najlepse boje
Posmatram prizor i gledam neke oci,
A tako bih voleo da su tvoje.
I ona je sada tu,
cuva me i voli
i na mojim usnama ostavlja svoj trag,
ali ne zna da svaki njen zagrljaj
duboko u dusi stvara mi boli
i ne zna da jos uvek si mi samo ti draga.
Oh,kako bih voleo da sam ptica
da dohvatim sunce,pa neka me sprzi,
kad me samo tvoja ljubav u zivotu drzi,
a kad tebe nema
nestajem i ja...

Napisaću opet stih.
Još jedan.
I reći ću opet
Vikaću.
Jecaću.
Iscediću bol
A sutra
idem dalje.
Pisaću još samo večeras.
Zadnji put ću spomenuti reč “ljubav” .
Onda ću zaspati
Uz malo plača
Uz malo se smeha
A stihovi će me saletati
I dalje
Tražit ću mir
Jer ga nemam
Jer ga nikad nisam ni imala.
A plače mi se sad
Neoprostivo mi se plače.
Zbog tebe
Ali neću okaljati svoj ponos
Okrenuću se i otići
I zamrziti tvoje lice
I progutati poraz
Kazniti te..
Opet ćeš biti tu
znam
I nećeš mi dati mira
Stope ćeš mi brisati
Da ne ostane trag
I da izgubiš sećanje na mene
Ponovićeš
da sam samo lutka
Koja plače umetnute suze
To si mi ti pokazao
Pusti me da odem
Ja ti i ne trebam
Neživa bića služe ničemu
Noćas ću biti opet sama
Odbeglo sama
Grliće me zidovi
I ljubiti sjene
Milovati prašina
A ja ću pisati
Zadnji put
Rieč “ljubav” ću spominjati
Ne traži me među živima kad svane

Na stolu
Otvorena knjiga
To su tvoje misli
Pored stola
Stojim ja
Čitam
Ali ne
Ja ne znam čitati ta slova
Zaboravih
Da vreme je odmaklo
I da te ne poznam kao pre
Ni misli ti nisu iste
Ne mogu ih pročitati
Kao nekad
Kad sam ti znala dušu
Sad si tako stran
Možda začaran
Gledaš me
onako
I smešiš mi se
onako
Kao da sam ti
draga prijateljica
Bar me to čini sretnom
donekle
Lažem li?

Kad god si sa mnom,
ti me u zivot vratis,
Kad tama u mom svetu je,
ti kao svetlost svratis
i vodis me do sna
gde samo ti i ja
noci zvezde krademo.
Kad god si sa mnom,ne osecam dah vremena na licu
i ne vidim tamne boje u koje svet tone,
i misli koje bole nestanu
kad se probudimo u zagrljaju nasmejane zore.
I u svetu ovom cudnom....
Ti jos jedino na ljubav podsecas
I sve nezne reci sveta zive u tebi
kad god si samnom.

Dos gardenias para ti
con ellas quiero decir
te quiero, te adoro, mi vida.
Ponles toda tu atencion
porque son tu corazon y el mio.

Dos gardenias para ti
que tendran todo el calor de un beso
de esos que te di
y que jamas encontraras
en el calor de otro querer.

A tu lado viviran y te hablaran
como cuando estas conmigo
y hasta creeras
que te diran te quiero.

Pero si un atardecer
las gardenias de mi amor se mueren
es porque han adivinado
que tu amor se ha marchitado
porque existe otro querer.

Dos gardenias...para t.

KAD ZABORAVIS NEDELJU


A kad zaboravis sarene pokrivace srijedom i subotom
A narocito kad zaboravis nedelju;
Kad zaboravis nase trenutke nedeljom u krevetu,
Ili mene kako sjedim na radijatoru ulicne sobe u tromo popodne,
I gledam niz dugu ulicu koja nikamo ne vodi;
Zagrljenu priprostim starim kucnim ogrtacem nenadanja;
I nista ne moram raditi, i sretna sam ...
I kad ponedeljak ne bi nikad trebao doci!
Kad to zaboravis kazem ...

I kako si psovao ako bi netko uporno zvonio na vratima,
I kako bi meni zastalo srce ako bi zvonio telefon,
I kako smo konacno odlazili na nedeljni rucak;
U stvari, kroz ulicnu sobu do stola zamrljanog tintom
u jugozapadnom kutu, na nedeljni rucak.
A to je uvijek bilo pile s tjesteninom, ili pile s rizom, i salata,
pa razeni kruh i caj, i kolacici s cokoladnim mrvicama.
Kazem, kad to zaboravis ...

Kad zaboravis moj tihi predosecaj
Da ce rat zavrsiti prije nego dodje red na tebe;
I kako smo se konacno svlacili,
Gasili svjetlo, uranjali u krevet,
Lezali nacas opusteni u nedeljno svjezoj posteljini
I njezno se slivali jedno u drugo ...

Kada, kazem zaboravis sve to,
Tada mozes reci, tada cu mozda povjerovati
Da si me dobro zaboravio.


Gwendolyn Brooks

Sva neskromnost moja
i zedj nabujale mladosti
bubnjale su mi u grudima.

Jurila sam kroz vetar
i tu prolecnu kisu,
sto dalje,
za leptirastim snovima
pruzala sam ruke...

Posustavsi,
sletela sam
u tvoje krilo
da bih se
tvojim plamom
ogrijala malo
i u rukama neznim
potkrijepila zrackom
tvog pogleda,
napila vedrine
tvoga osmeha,
pa se vinula
u letove nove...

Ali, u seni tvoga oka
usidrio se oblacic
moga sna
i ostala sam
kraj ogromnog sunca,
sto u tebi sam otkrila.
ZD

Brini se za ovaj dan.
Zbog njega je život.
Pravi život života.
U njegovom kratkom toku je sve:
Realnost postojanja
Radost rasta
Veličanstvenost akcije
Slava snage.
Juče je samo sećanje.
A sutra je samo vizija.
Samo dobro življeno danas
Čini svako juče sećanjem na sreću
i svako sutra vizijom nade.
I zato se dobro brini za ovaj dan.

Jesen je prelila zlatne boje na misli moje,
izvukla ih iz samoće, ko zrelo voće...
Pa se vešto igra sa njima, međ' listovima,
gde sam skrio ime tvoje, i želje svoje.

Evo je jesen ponovo stiže, i sve je bliže
i nagoni me da se setim, da poletim,
da srce ponovo tebe traži, ali bez laži.

Kovitla u meni žuti list, k'o duša čist.

Sa lišćem vetar i srce nosi u smeđoj kosi,
tamo kud si otišla ti, i gde umiru leptiri.
U oku zelenom radost se roji, snovi tvoji
i ostvarenje tvoje traže, moje najdraže.

Jesenje zore dušu mi more, i setno zbore;
tačno je vreme, dalek je put i vetar ljut.
Razastri najlepše snove, k'o misli ove
zima evo ,na pragu drema, povratka nema.

Ako dočekam jesen novu, k'o što sam ovu,
potražiću te u kaplji kiše, što vreme briše.
Ja ću se sakriti u kaplji rose, kraj noge bose.

Spojićemo se nečujno, lako,
a onda ostati tako...
Zauvek stopljeni ostat' u travi,
k'o ljubavnici pravi...

Poslednja suza...

Sinoć je još jedna suza
kliznula niz moje lice...
Ne više zbog tvojih
neodziva,
nedodira,
ne zbog neverstva,
već zbog grubosti
kojom zasipaš
moje najnežnije reči,
koju provlačiš kroz moju kosu,
kojom mi gasiš iskru u oku...
Zbog izdaje
beskrajne vere
u tebe kao Dobro,
u tebe kao Čoveka...
Kliznula je niz lice,
zastala
na uglu usana,
i lagano se slila niz vrat,
niz grudi,
tačno do srca...
Poslednja.
Za tobom.

Meni su rijeci dovoljne
i ljubav moja za tvoju slobodu
u nocima mekim tek obrise cutim
razigranih sjenki, tvojih misli glas

Meni su rijeci dovoljne
i tisina tvoja sto srcem mi tuce
ogoljene tajne pogledom pred zoru
izgubljena strepnja pred ocima zmirka

Meni su rijeci dovoljne
i daljina nasa sto blizinom zraci
u trenutku ovom pripadas mi trajno
na pucini nasoj valovima tkanoj

To sam ja

rascupane duse netom iz sna
dok odlazim a ne ide mi se
gledala bih te satima
dok spavas

i to sam ja

uplasena u suzama
na tvojim vratima
lupam da me u stan pustis
pa ne pustis
nikada
vise
pomislim to i ne kazem vise
jer ne znam tise
priznavati

da i to sam ja

onako jutarnje mekana
dok cekam na svoje
na pravdi Boga
da mi pripadne

i to sam ja,
kako bilo da bilo
umjesto unaprijed hvala
ja sam unaprijed tvoja

i to sam ja

dok me boli svasta nesto
a jezik melje silne leksikone i udzbenike
utaman

i to sam ja

i neka me
jer

kako bilo da bilo
ostaje mi uvijek
tvoje srce

ovdje
kod mene

na sigurnom

LJUBAV

O, da mi je nešto pa da budem reka,

Pa da tečem ispred tvoje kuće male;

Pevajući tebi da razbijem vale

O pragove gde ti staje noga meka.

Pa kad niz pragove siđeš sa ibrikom

Da zahvatiš vode, da ti zgrabim ruke,

Prigrlim te sebi u svoje klobuke,

I da tebe, draga, više ne dam nikom.

Na dušeku trava i mojih smaragda,

Kao nimfa moja, da počivaš svagda,

I da niko ne zna tvoje mesto gde je.

Samo moje oči da gledaju u te,

Samo moje sve dubine i sve kute

Da lepota tvoja osiplje i greje.
A.Shantic

Molitva


Molim za sunce u tvojim
oèima,
za dodir koji budi
treptaj života,
za tebe jedina ljubavi
moja.


Molim da ruže ne venu
kao seæanje,
da nijednu suzu ne
puste više.


Molim za tvoje reèi
satkane od želje,
za naše duše obojene
tugom.


Molim da samoæa ne boli
više,
da doðeš u moj svet,
da svaka nada postane
stvarnost,
da svaki tren sa tobom
bude veènost.


Molim da tvoje ruke
otope led moga života,
da vreme izbriše boli,
da srce zakuca još jaèe.


Molim da ne živim od
seæanja koja se gase,
da nikada postane ZAUVEK.
Molim,molim za LJUBAV.