Olovka pishe srcem!

First topic message reminder :

..naravno..gde god sam ja,ide i ova rubrika..ja cu ovde ubacivati sve shto volim a vi mi se ,slobodno pridruzhite..

skrena pesma

O sklopi usne, ne govori, ćuti,
Ostavi dušu, nek' spokojno sniva -
Dok kraj nas lišće na drveću žuti,
I laste lete put toplijih krajeva.

O sklopi usne, ne miči se, ćuti!
Ostavi misli, nek' se bujno roje,
I reč nek' tvoja ničim ne pomuti
Bezmerno silne osjećaje moje.

Ćuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekću novim zanosnim životom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje,
Pred veličanstvom prirode! A po tom,

Kad prođe sve, i malaksalo telo
Ponovo padne u običnu čamu,
I život nov, i nadahnuće celo,
Nečujno, tiho, potone u tamu -

Ja ću ti, draga, opet reći tada
Otužnu pesmu o ljubavi, kako
Čeznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osećam tako...

A ti ćeš, bedna ženo, kao vazda,
Slusati rado ove reči lažne:
I zahvalićeš bogu što te sazda,
I oči će ti biti suzom vlažne.

I gledajući, vrh zaspalih njiva,
Kako se spušta nema polutama,
Ti nećeš znati šta u meni biva, -
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki živac rastrese i nadme,
I osećaji navale k'o plima!

Za taj trenutak života i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja!
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato ću ti uvek reći: Ćuti!
Ostavi dušu, nek' spokojno sniva -
Dok kraj nas lišće na drveću žuti,
I tama pada vrh zaspalih njiva.

Milan Rakic

Ostajte ovdje!... Sunce tudjeg neba
Nece vas grijat ko sto ovo grije;
gorki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije.

Od svoje majke ko ce naci bolju?!
A majka vasa zemlja vam je ova;
Bacite pogled po krsu i polju,
Svuda su groblja vasih pradjedova.

Za ovu zemlju oni behu divi,
Uzori svijetli, sto je branit znase,
U ovoj zemlji ostanite i vi,
I za nju dajte vrelo krvi vase.

Ko pusta grana, kad jesenja krila
Trgnu joj lisje i pokose ledom,
Bez vas bi majka domovina bila;
A majka place za svojijem cedom.

Pokaži mi planinu gde stanuje mesec,
nauči me kako zagrliti vetar;
reci mi kuda,
kuda trebam poći
da naslutim senu?

Povedi me stazama usnulih zvezda,
dopusti da pogledom poljubim kišu;
reci mi kuda,
kuda trebam poći
da dotaknem dugu?

Ponesi me mislima da zarobim nebo,
Spustimo se skupa po biser iz mora;
reci mi kuda,
kuda trebam poći
da uhvatim sunce?

Reci mi kuda,
kuda trebam poći
da oživim snove,
da mrtve u život vratim.

Z.D.

Ne trazi me
vise pogledom,
na ovom nebu
prepunom tisine.
Ne dizi glavu u
oblake boja.
Jer suza ce jedna
iz oka da ti sine..
Ja sam samo prasina.
Trag proslih,
vremena davnih.
Mene bi ubila
tvoja blizina
kao sto stene lome vali.
Ja znam,
tisina nocima prica.
Najlepse reci
sto u srcu stoje.
Pa mi se stvore slike,
u oblaku dima,
Zvezdama su slicne,
samo oci tvoje.

Love & Art

Ne veruj slučajnom blesku u mojim očima,
to se tuga sa razumom bori...
Ne veruj titraju na usnama... Nije to nagoveštaj osmeha...
I ne veruj!... Ne veruj samo jednoj suzi....
Ima ih... Ima ih, bezdan da popune...
Samo veruj!..
Veruj da u otišlim danima, godinama, sunce je sijalo,
gasilo se, a ja sam te volela!...
I nemoj žaliti... Neću ni ja!...
Gasi se... Gasi se nada...Nestaje... Umire ljubav...
Umesto suza nek liju kiše... Nek speru... Sve odnesu...
Samo trag pljuska nek ostane, za ove naše godine...
I veruj! Neću potonuti...Naći ću most... Preći ću...
I veruj! Na drugoj strani čekaće neko...
I neće dati da se vratim...Tebi!... Tugo!....

Love & Art,

Nisam ti nikada
rekao šta osećam..
Možda sam zato bio
nedostižan tebe
i usana tvojih...
Nisam ti nikad rekao
da su zvezdama
slične oči tvoje.
Da samo one u
mom srcu postoje,
sve drugo bilo
je nevažno..
Nikada ti nisam rekao
da sam osmehe tvoje
noćima snivao da
sam u pesmama
one najlepše reči
od tebe skrivao...
A znam,
znala si za to....

Dragan Pjevac

[You must be registered and logged in to see this link.]

Što to vuče dušu,
(slabu, opustošenu,
griješnu i istrošenu)
natrag u prošlosti sušu?
Što privlači duha spodobu
hrabru no bojaznu,
pitomu no opasnu,
kod Vraga na pogodbu?
Zašto se vraća pamet-
bistra, no pomućena
prisutna, al’ kratkotrajna,
u tuge krevet?
Odgovor leži tako prisno:
u bolima prošlim,
strahovima budućim;


Zakopan beskonačno.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Misli uzavrle zadrhtaše
Bludnu ženu prognaše
Na kraj svijeta ; u tvoje ruke.
Jecaj- nek završe joj muke.
Za spasenjem joj tijelo vapi
Iz srca pohrliše krvi kapi
Uzbudiše ju u tom trenu
Njene ruke za njim venu.
I ljubav, o ljubav! Treba.
Zbuni je svjetlost s neba
I zatvore se oči u vapaju
Osjetila za njim tragaju.
I nađoše ga i osjeti i ruke
Te od radosti puke
Zanosom bludna žena
Osta od njeg´ ispunjena.
Potrošena i ogoljena,
no napokon usrećena.

[img][You must be registered and logged in to see this image.][/img]

Od snova rastemo. Svi su veliki ljudi sanjari.
Oni vide stvari u mekoj sumaglici prolecnog dana,
ili u crvenoj vatri dugih zimskih večeri.
Neki od nas dopuštaju da takvi snovi umru, ali drugi se brinu o njima i štite ih,
neguju u lošim danima, sve dok ih ne dovedu na sunce i svetlo,
koje uvek dolazi onima koji se iskreno nadaju da će se njihovi snovi ostvariti.

Thomas Woodrow Wilson

Nešto kao ljubav

Plašim se smrti

Plašim se odlaska iznenada

Nenajavljenog, neplaniranog

Nikome poznatog

Plašim se da odem

A da ne izgovorim sve

Što mojoj duši zadaje bol

Bojim se da ne nestanem

A da još jednom bar

Ne izgovorim da volim

Da volim reku i obalu njenu

Decu i njihov mir

Plašim se da ne odem

A da ne vidim nebo i more

Kako se ljube i lubav žive

Ne plašim se sebe

Plašim se vas u meni

Koji dolazite i odlazite

Ostavljajući strahove svakodnevne

Oko mene .. u meni

U sebi zatvoreni

U meni stvoreni Ljudi lepih duša

za let spremni međ ptice

Ako se ne uplašim sada

Dalje neću moći da trajem

Plašim se nestanka

Plašim se smrti iznenada

Svega se plašim

Ti, shto topish rechi kad se zvezde gase,
dok jutarnja rosa svezhinu ti daje,
kako da ti stihom uzvratim za ljubav,
kad pred tobom nema sam, kad sve moje staje...
[You must be registered and logged in to see this image.]

..kad i poslednja kap kishe na zamlju padne,tad se zrno semena ne pomera sa zemljice crne..

...znam da si negde tu,iako te ochi ne vide ..
..tvoj glas josh u srcu mi treperi,a tvoje ochi,plave kao safir,zauvek ce ostati negde kao sjaj...
..polako se rastajemo ti i ja,secanje ne da da odesh ali ljubav ostaje kao beli labud shto se u potoku umiva,i stanuje,dajuci mu krila slobode,da poleti,uvek kad se tebe seti...

[You must be registered and logged in to see this image.]

..ikada me poslednja kap suze stigne,tu sam da se dignem
i kada se sve stene na mene sruche,nalazim i najsitniju trunchicu svetlosti nade
koja mi na ranu pade.
..mozda jbi meni zaborav zakucao zajedno sa ledenom samocom ,
zajedno su savrshen par,kad se voleti mora
a nemati koga srce hoce,ma sve je to nemoguce...[You must be registered and logged in to see this image.]

Sve poklone chuvajte, ne gubite
Za izgubljenim ne zhalite .
Stari momak kod ulaza u raj .
Vec se umorio od suza i uzdaha .
Ali on vidi kroz nas .
I nece nam zapevati psalmu
Pitace nas samo jedno:
Jesmo li ziveli, jesmo li voleli..... ?
Jesmo li ziveli, jesmo li voleli..... ?
Jesmo li ziveli, jesmo li voleli.....?[You must be registered and logged in to see this image.]

Još jedan dan bez tebe
sporo se vuče,zalaskom sunce
pecati prolaznost svoju,
gledam ga kako skriva
svoju toplotu od mene
i sa sobom odnosi
još jednu neispunjenu
želju moju.
Slušam šum mora,
opija me mirisom svojim
u nežne talase zaranjam telo,
čeznem za usnama tvojim.
I ja kao i mrtvo more
još u talasima samo živim,
znam da je podnelo i gore,
podneće i ove misli moje
i doneti nadu danima
mojim sivim.

Još jedan dan bez tebe
još jedan korak bliže sreći,
šapuće more meni
da ne čuje neko treći.

_Zana_ ::

Još jedan dan bez tebe
sporo se vuče,zalaskom sunce
pecati prolaznost svoju,
gledam ga kako skriva
svoju toplotu od mene
i sa sobom odnosi
još jednu neispunjenu
želju moju.
Slušam šum mora,
opija me mirisom svojim
u nežne talase zaranjam telo,
čeznem za usnama tvojim.
I ja kao i mrtvo more
još u talasima samo živim,
znam da je podnelo i gore,
podneće i ove misli moje
i doneti nadu danima
mojim sivim.

Još jedan dan bez tebe
još jedan korak bliže sreći,
šapuće more meni
da ne čuje neko treći.

Zamisli /stvarnost/ i u potpisu ovo:

"Sve je imo ništa imo nije"

Ti i ja
(Gustav Krklec)

Osjećam živo srebro tvoje biti
žednu kap u svakom zrncu krvi
životno tkivo od drhtavih niti
koje se raskida, raspleće i mrvi .

Želja ti je žarka. Još nikad ne ostade
kap od mlaza koji dodirnuše usta.
Ne znam zašto nema medju nama mosta
kao da nas dijeli provalija pusta.

Prsti što bi htjeli da se čvrsto spletu
u dva klupka vatre i srebrene slasti
u prostoru dršću - sami su na svijetu
u samoći žudnje, u prokletstvu strasti.

Tijela što bi htjela da se tijesno združe
pretoče u jednu bujicu od milja
venu, usamljena, k'o jesenje ruže
jer na istom putu imamo dva cilja .

Ti bi htjela vječno, čemu nema mjere
ja bi dao sve za zanos jednog časa.
Ti sumnjaš u trenutak, a ja imam vjere,
u vječnost trenutka u trenutak spasa.

Dodji sva od sunca, sva od vrele vatre
na moj pusti ležaj, daj mi svoje krvi.
Bolje da nas munja jedne strasti satre
nego da nas mrtve (jednom) toče crvi.

Propadni u meni, pretoči se, daj se
raspleti kroz moje vijuge i tkiva,
sve je na tom svijetu samo kratka varka,
Raj se osjeti za trenutak - a vječnost je siva !!!

Dan je onakav kakav se samo pozeleti mozhe...meko sa borovnicama lagano ispijam,nema kafeovako kasno..treba vitaminima razbiti pospanost i omamljenost...Neptun mi je u poseti i noc beshe suvishe kratka za ljudski odmor a san vishe nego chudan ali o njemu se ne pricha....O snovima se ,inache, ne pricha...to su sitne staze kojima koracha nash um na onim nivoima koji nisu svima i u svakom trenu dostupni.

"Pitaj dushu shta ti sledi ,da san vredi...
Reci ce ti one snage,shto zlo s dobrim
po sred vage ,znaju metat"
Da li ima u prikrajku,oka mu i srca ladna
jedna topla struja srece il je zivot pricha gadna
koja njemu bore pishe,
po sred lica mojih snova.
Koja moje snove brishe ,kao kishe od olova
a te truju mlada pluca
u sred noci,sred svanuca
i nikada prestat nece..."

Ponekad zalutam na ono mesto gde sam bez ikakavog razmishljanja jednostavno posegnula za tvojom ispruzenom rukom i pre nego si uspio trepnuti osetila toplinu tvog dlana...chitam shta neki drugi pishu bez zelje da uchestvujem...potom otvaram pretince po kompjuteru...gledam slike,neke vesele zhene koja lichi na mene...trepnem,saberem se i ukapiram da gledam u nekadashnju sebe..a nije bilo davno,samo jedna godina prodje...kako sve mozhe da se promeni u trenu..slusham Shuberta,Shumana,Vivaldija i ne chujem vishe one zvuke koje sam sa tobom slushala,chak i to m i je oduzeto..

Der Mensch wird edel nicht durch das schöne Gewand
Augen, Ohren,Nase und Mund zieren noch lange nicht seine Gestalt
Ohne Seelenleben ist er bloss ein Gemälde an der Wand
Sein Geisteswesen ist das Zeichen,was ihn füllt mit Gehalt