Olovka pishe srcem!

First topic message reminder :

..naravno..gde god sam ja,ide i ova rubrika..ja cu ovde ubacivati sve shto volim a vi mi se ,slobodno pridruzhite..

Dragocjeno trajanje


Voljena moja, našim otkucajima teèe ljubav
kao što i njenim skladnim biæem teèemo mi.
Svaka pomisao na odustajanje ili popuštanje,
bila bi neprimjerena našim skromnim nadanjima.
Zato smo zasluženo dio njene nježne milosti.

Svaki puta kad se zagrlimo zanosnim osmjehom
naše obraze kupaju kapi njenih zrelih poljubaca
i povezani slatkom potrebom uzajamnog disanja
postajemo trenutak u njenom vjeènom osjeæaju.
Voljena moja, ušli smo u dragocjeno trajanje.

U nama su godine i tragovi bezbrojnih sjeæanja,
ali na našoj koži mladost još povremeno zamiriše.
U obrisima èekanja zlatni su dodiri što dolaze
i s njima æe naša strepnja za sva vremena nestati.
Ljubav je u nama, voljena moja, i mi smo u njoj.

Sa zadovoljstvom smo obukli njene tople boje
i tijela dostojanstveno prepuštamo poèetku jeseni,
jer nikada nismo ovako bezbrižno i mirno disali,
kao sada kako nas je zauvijek u sebe primila.
Naša ljubav, voljena moja, naša predivna ljubav.

Zal Kopp

K'o ukleti jedrenjak
u gusti modri mrak
uranjam
O, dobra noc
Ne, ne dolazim,
samo prolazim.
Nismo se videli .

Znam, spavas sad
i mozda ponekad
predgradjem tvog sna
prosetam ja
Dal ikad pomislis
dal osetis
uz prozor pokisli
il' je sve pomeo vetar?
Hej,
važno u snovima mojim si ti!

Duša

Dusa mi je skrojena od rita.
Nonsalancija sa kojom ih nosim je deo licnog folklora.
Svaki komadic jedna unikatna prica.
Uklopi, ukroj, profircaj, prosi, ustopaj.

Treba se jos uvijati tim pokrivacem u dugim nocima,
reskim jutrima, pokriti se ponekad preko glave
kojoj treba zastita.
Ususkati bosa stopala.

Predja za pravu nit se tesko nalazi,
mada naoko leluja nehajno sa svih strana sveta.
I odgore i odozdole.
I bodovi, sto su pedantniji, precizniji i lepsi,
sve vise bole.

O utrosku vremena je besmisleno govoriti.
Ranjave jagodice izdaju.
Zena koja drzi do sebe sama prisiva osecaj, po osecaj.
zagladi novo poglavlje i preko srme, i preko suze.
I ide dalje.
Devojacka sprema
koja se prenosi sa kolena na koleno.

AKO SE NIKADA NISMO VOLELI

Ako se nikad nismo voleli
onda je uzalud ovo belo jutro na mom licu,
ova kisa u prvoj slici budjenja
i pesma koja ostaje u srcu zauvek.

Ako se nikada nismo voleli
onda je cudno to zbivanje zivota u magli
i senama dana prevarenih,
ali ja verujem tebi
i kad ne postojis i kad te nemam.

Desanka Maksimovic- Slovo o ljubavi


Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline
mognete li se još ikada sresti.

Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.

Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećeš spasti.

Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma zavoleli zatim i druge.

Ako je želiš bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama radja
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.

Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir može da strese,
ako voliš u njoj i san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.

Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.

Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
medju kojima nema spojenog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.

Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.

Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge –
i osetimo se nesrećni i krivi.

NEHAJNIK

K'o pepeo u vjetar, prosipam riječi,
Za mnom samo raznešeni prah.
Ne brinem hoće li ikoga peći,
Ne marim za tuđih osjećaja krah...

Jer, što su mi ljudi, tek prolazna lica,
I ono što za njima ostaje
Su blijedi portreti, možda neka skica.
Sve puki zaborav postaje.

Ne znam dal sam naučio tako,
Ili je oduvijek bilo u meni,
Ali dok drage vas ne sretoh, bilo je lako,
Bilo se dobro skrivat u sjeni.

Ko melem za ranu, ti birane riječi
Mrviš u zlatno svjetlucavi prah.
Ti voliš stihovima utjehe teći,
Ti znaš nadi povratiti dah.

Jer, što su ti ljudi, lađe na moru,
A tko da im noću pokrpa jedra?
Tko da ih obali vrati pred zoru,
Ako nečeš ti, vesela, vedra?

Ti nisi mogla naučiti tako,
To čovjek valjda nosi u sebi,
I znam da mi nije vjerovati lako,
Al pepelom te svojim posuo ne bi..

Slušaj sada ovu foru,
sagradit ću kućicu na moru,
i pokloniti ju tebi.
Šaka školjaka i dva tri kamena
obasjana svjetlom plamena,
Ma tko ti zavidjeo ne bi...

Na nekoj dalekoj plaži,
gdje je život puno blaži,
ljudma omekša kora.
Tu gdje pjesma jače dira,
naći ćemo malo mira
ispod mirisnoga bora.

U nosnicama slani zrak,
U kosi povjetarac lak,
A srce plavi proljeća plima.
I dok sunce na valima ljeska,
Sakrit ću ti malo pijeska,
Među nožnim prstima.

A s večeri ću, da te vodim,
da sa tobom mirno brodim,
u crvenih sutona žar.
Ti češ meni pričat priču,
dok nad nama zvijezde niču,
noćnog neba, sjajni dar...[You must be registered and logged in to see this image.]

Trazi srecu u svakom danu
Bezumno je...
Bezumno je...
Mrziti sve ruže
jer si se ogrebao na jedan trn...

Odustati od svojih snova
jer se jedan nije ostvario...

Izgubiti nadu u molitve
jer jedna nije uslišena...

Odustati od svojih napora
jer je jedan bio uzaludan...

Okriviti sve prijatelje
jer te jedan iznevjerio...

Ne vjerovati u ljubav
jer ti je neko bio nevjeran ili ti nije uzvratio ljubav...

Odbaciti svaku mogućnost da budeš srećan,
jer nisi uspjeo u prvom pokušaju....

Zapamti da se uvijek ...
Može pojaviti druga šansa
Novi prijatelj
Nova ljubav
Obnoviti snaga

Budi uporan
Traži sreću u svakom danu

Siguran put ka neuspjehu je - odustati!
Često budući uspjesi dolaze preko sadašnjih promašaja
NASTAVI SE TRUDITI!

Dolazim po nemirnu dušu moju u tvojoj skrivenu,

Dolazim po pregršt suza tvojih pleća,

Po šapat tvoje gordosti.

Dolazim i skrivam se u kose tvoga žarka vrata,

Dolazim po iskru tvoga oka,

Odsjaj Venere u zjenici.

Dolazim po poljubac tvoje čednosti,

Po vedro bujice tvojih osmijeha.

Dolazim na počinak mojih vjeđa

U krilu tvojih bedara.

Dolazim ushićen, na pladnju ti se nudim,

Kao na stratištu glavosječi.

Dolazim omamljen mirisom tvojih pora

Po djelić Svetinje što se skrila u njedrima pustim.



Dolazim ti kao Bogorodici u hram

Da se poklonim.....

Žureć pred kišom,
pod krošnje lipe
u hitnji smo na časak stali.
Nad nama su se
kroz cvjetno lišće
oblaci bijeli okretali.
Zadihani,
osmjehnusmo se.
Lipa je mrijela.
Srce se čulo
u svakom kutu
naših tijela.
Možda sam mogao
u tom trenutku
ljubavi nešto zauvijek reći,
al' valcer poče .....
I ljetna kiša
dodirnu u grlu
drhtave riječi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naučio sam...
Najbolji školski čas je sedeti na podu ispred nogu starije osobe.

Naučio sam...
Kada si zaljubljen, to se vidi.

Naučio sam...
Kada mi samo jedna osoba kaže "Ulepšao si mi dan..." - onda je moj dan sasvim drugačiji.

Naučio sam...
Da je važnije biti ljubazan nego biti u pravu.

Naučio sam...
Da nikada od deteta ne smeš odbiti poklon.

Naučio sam...
Da uvek možeš za nekoga moliti, ukoliko sam nema snage da može sebi pomoći na drugi način.

Naučio sam...
Da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti život od tebe zahteva, uvek potreban prijatelj s kojim se možeš glupirati.

Naučio sam...
Da je ponekad sve što je nekome potrebno, nečija ruka za držanje i srce za razumevanje.

Naučio sam...
Da je život kao rolna toaletnog papira - što je bliži kraju brže ide.

Naučio sam...
Da trebamo da budemo zahvalni što nam Bog ne daje uvek ono sto tražimo.

Naučio sam...
Da nikoga ne možeš prisiliti da te voli. Možeš samo voleti.

Naučio sam...
Da nije najvrednije ono što posedujem nego ko sam u svom životu.

Naučio sam...
Da nije bogat onaj ko najviše ima, nego onaj kome najmanje treba.

Naučio sam...
Kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno biće, a potom su potrebne godine da se zaleči.

Naučio sam...
Da se novcem može kupiti sve, osim sreće.

Naučio sam...
Da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o tebi... a ipak te voli.

Naučio sam...
Da nije uvek dovoljno da ti drugi oproste. Moraš i samom sebi oprostiti.

Naučio sam...
Da će ljudi zaboraviti šta si rekao. Ljudi će zaboraviti šta si učinio. Ali nikada neće zaboraviti kakve si osećaje u njima probudio.

Naučio sam...
Da mali svakodnevni događaji čine život spektakularnim.

Naučio sam...
Da je ispod svačijeg tvrdog oklopa neko ko želi da je cenjen i voljen.

Naučio sam...
Da Bog nije sve učinio u jednom danu. Zašto ja mislim da mogu?

Naučio sam...
Da činjenice, ako ih ignorišem ili izbegavam, ne menjam.

Naučio sam...
Kada planiraš osvetiti se nekome, time samo dozvoljavaš sebi da ta osoba nastavi da te vređa.

Naučio sam...
Da ljubav, a ne vreme, leči sve rane.

Naučio sam...
Najlakši način da kao ličnost rastem jeste da se okružim ljudima koji su pametniji od mene.

Naučio sam...
Da svako koga sretneš, zaslužuje da ga pozdraviš sa osmehom.

Naučio sam...
Da niko nije savršen, dok se ne zaljubiš u njega.

Naučio sam...
Da je život tvrd i zahtevan, ali da sam ja žilaviji i izdržljiviji.

Naučio sam...
Da dobre prilike nikada nisu izgubljene; neko će se uvek poslužiti onima koje ti propustiš.

Naučio sam...
Kada naučiš da živiš u luči gorčine, sreća će se uvek usidriti na drugom mestu.

Naučio sam...
Da bih voleo da sam svom dedi, pre nego što je umro, još jednom rekao da ga volim.

Naučio sam...
Da treba podeliti reči koje su nežne i mekane, jer ćeš ih sutra možda morati pojesti.

Naučio sam...
Da je osmeh jedan jeftin način da popraviš svoj izgled.

Naučio sam...
Da ne mogu da biram kako ću da se osećam, ali mogu da odlučim šta ću da uradim sa tim.

Naučio sam...
Da svi žele da žive na planini, ali da se sva sreća i rast dogadađu dok se penješ.

Naučio sam...
Da je dobro davati savet samo u dva slučaja: kada ga neko traži ili kada je pitanje života i smrti.

Naučio sam...
Što imam manje vremena, više stvari mogu napraviti.

Naučio sam...

To se uvek drugom desi....

Kažu da se na moje lice ne lepe godine jer se stalno smeje. Moja leđa nose terete bez grča na licu, lagano koračam kroz život jer umem sa njim, i on mi sve prašta. Smejem se, u grlu mi grumen soli od suza koje gutam godinama, od sramote i bola koje ne pričam, koje ćutim. Ja sam stena i tako će to zauvek ostati.
Da znam, to se uvek drugom desi, ali sada se desilo meni.
Sa dvadeset sam kao leptir krenula u život, bez upozorenja, bez pravila, pravo glavom kroz zid, srcem kroz vatru i vodu. Sve rane manje bole kada si mlad. Kada ti je dvadeset godina život liči na švedski sto sačinjen od najsladjih stvari na svetu. Malo je drugačije kasnije, kada se proberu djakonije sa stola...
On je činio drugu polovinu mog sveta. Drugi deo mene same. Neko ko je završavao moje započete rečenice. Ko je dolivao u praznu čašu. Neko ko je razumeo i kad prećutim. Neko moj. Samo moj.
Ne postoji reč u našem jeziku koja može opisati osećanje bola koji sam osetila ugledavši njega sa njenim rukama na vratu i ustima punim njenog jezika. Nije vreme stalo, nisam pala, nisam vrištala, niti mu sasula piće u facu. Ta tišina koja je nastala izbrisala je sve pesme iz mog glasa. I sve boje stopile se u boju njene kose koja mu se prosula po ramenu....
Kažu da žena to zna, da oseti. Kažu da se prisustvo druge žene mora primetiti. On je bio isti, netaknut, isti onaj koga sam oduvek znala. Divan, pažljiv, sa osmehom i suzama. Čovek koga gledaš sa poštovanjem. Kome se diviš. Čovek koga želiš samo za sebe, a i ne slutiš da svoje vreme troši na neke druge sreće.
Moj grumen soli i dalje stoji u grlu. Bez pametnijeg rešenja ja glumim da ne znam. Prosto je nemoguće verovati, ali on je i dalje je najbolji čovek na svetu. Ali u mom glasu ne postoji više ni jedna nota. U mojim očima samo jedna boja, boja njene kose...
To se obično drugom desi. Ali eto, dešava ponekad i nama...

Mesečina u očima

Sedim i posmatram lica užurbanih ljudi, koje lomi i veseli, istovremeno, tvrdoglava svakodnevnica. Svaki dan je, kažu, nova priča, ja više volim da kažem nova ispovest, pa ako je tako, nataložilo se puno ljubavi, tuge, još više čežnje i nežnosti… za Tobom. I dok me hiljade ljudi mimoilazi, dok me šiba vetar po licu, šakama i neznatno otkrivenim kolenima u suknji, jedna misao postaje ubod u mojoj svesti - ja Te ne umem spoznati među svim ovim licima, a tako žudim za tim. Moj dečace, gde si sada? Još jedan dan mi je predug i težak kad si na drugom kraju sveta.
Vetar fijuče, i dok mi je glava oslonjena o šaku na stolu, osluškujem sopstveno srce. Ono odavno više nije moje, od onog zimskog dana kad smo se upoznali dok sam nevesto pokušavala da radim i prikrijem zainteresovanost Tobom. Otvaram oči i shvatam da si potpuno nesvestan rajskog prizora oko mene i po ko zna koji put zacvili moj srce pitajući se sa kim si sad. Dokle li ću ovako da Te volim? Reci mi i ovo, jer si imao odgovore i na sva nepostavljena pitanja dok sam gledala u Tvoje maslinaste oči i slušala te sa osmejkom koji je titrao na usnama što su podrhatavale svaki put iznova kad bi bio blizu mene.
Sećaš se kad si kao čovek iz metropole počeo da se išcuđavaš kako ja, kao neko ko jeste iz provincije, kako ja poznajem toliko raznolikosti? Otkud to? Ja se sećam svakog trena, svakog poljupca, svakog dodira, svakog osmeha, svakog momenta kada su nam tela bila isprepletana, dok si lice držao priljubljeno uz moje i drhtao, baš kao i ja. Jesi li zaboravio sve ovo?

Samopouzdanje je strah vezivanja!

Ležeći na njegovim grudima, pravi lagane pokrete telom, odaljavajući se. Počela je da se smeje, iskazujući omalovažavanje, ne zadržavajuci gnev. Ovoga puta je drugačije, ovaj put je glasno, kao da njenu ironiju mogu svi da osete. Pogledala ga je diskretno, ne spuštajući osmeh zadovoljene žene.
Marilin : "Mislim da je vreme da ideš.."
Zbunjen mladić, ne zna pravila. Polako, naviknuće se. Zatečen njenim stavom, preneražen karakterom, u sebi se zapita. Gde je ta prefinjenost, nedodirljive dive, koja zavodi ceo grad samo svojim prisustvom? Praveći krupne korake, izlazi iz kreveta. Kao da oseća da je nepoželjan - povlači se..
Robin : "Pitao bih?"
praveći uzdah predomišljajući se
"koji sam ti po redu?"
Navlači pantalone i smeje se, onako ironično uzvraća udarac poniženosti. U sebi oseća snagu da je može nadmašiti. Očekujući neki solidan broj, s' obzirom na njegovo sinoćno iskustvo s' njom.
"Nije imala mali broj različitih partnera" pomišlja u sebi, ne zeleći da sa njom podeli.
"a Mary?" nastavlja uporno da provocira.
Marilin : "Ni prvi ni poslednji."
Dižući obrvu i okrenuvši se na drugu stranu kreveta, bez ijednog uzdisaja. Prava Mary. Sve na svome mestu, jednostavno, diskretno i odvažno. Nastavivši istim tempom bez okolišanja
"I da, molim te, ne pravi buku dok odlaziš"
Tu se završava još jedan njen dan, odkad' njega nema, sva ta patnja, sav bol. Lakše je zadržati u sebi! Pogled zaboden u ulazna vrata koja neko zalupa svom snagom, naravno sa suprotne strane. Ustaje, nabacivši kez
"Vratićeš se ti, samo toga još nisi svestan."Vraća se u krevet, pokupivši cigare sa stola. Ti maleni krugovi dima, često sećaju na njega. A gde je on? Ne zamara sebe pitanjima, jer odgovora nikad dovoljno. Zato urezuje još jednu recku bola, baš kao nekad, dok se još nadala da će samo on moći da ih precrta. Ovoga puta je drugačije! Ne nada se ničemu. Okreće svoje izvajano telo puno tuđih dodira na stranu. Pomišljajući :
"Sreća je isto sto i san!"
I dok nastavlja da se teši osmesima ironije, otkopčava plitak korset, znajući da srce više nikome nikada neće pripasti! Ocrtava samopouzdanje linijom manjeg otpora. Ne razmazujući maskaru jeftinim suzama, trpi bol. U kaminu preko puta, par njihovih slika održavaju vatru. Društvo joj postaju samo varnice utihnulog žara. Gasi noćnu lampu i pomišlja:"Možda sutra, ipak bude bolje?"

Kuda si sada?...

Danas ti neću poželeti ni , niti te zagrliti, niti upitati kakav ti je bio dan. Neću da ti čestitam praznik, ne znam ni da li slaviš. Ima li ičeg novog kod tebe? To te pitam sada, jer želim da znam. Smeješ li se češće nego sa mnom dok si bio? Dolazim li ti u snove? Ti kod mene u snove ne svraćaš, niti mi je postelja za jedan broj manja. Uspavam se razvlačeći u mislima neku od naših uspomena. Ne prođe jedno veče da se ne pomolim Bogu i za tebe. Brinem da nisi bolestan, da nisi u onom tvom mračnom raspoloženju, kada negativnost tvoju jedino sam ja ljubavlju uspevala da odenem u drugo ruho, svetlije, nežnije. To bi bio moj trijumf, kada tebe uspem da izvučem iz tame na svetlo dana…
Okrnjen je prvi mesec nove godine. Da samo možeš da vidiš kako je nebo kristalno plavo, ko da nije zima nikad ni pokucala na vrata naših ušuškanih domova. Jesi li stavio neki zimski poster kao pozadinu na tvom računaru? Je l’ i dalje nosiš onu kožnu jaknu zadignutog okovratnika? Uz tvoju podšišanu kosu i lepo obrijanu bradu, tačno mogu da zamislim kako dobro u njoj izgledaš.
Kod mene nema adrenalina… nemam ti šta pričati, niti pisati, sve ovo već znaš. Sklopim oči kad sam tužna i pokušam da prizovem neki naš sat, neka milovanja, a sad mi bude sve teže i teže. Ko da se na njih nahvatala paučina, moram ih ispolirati, jer ne želim ikad da ih zaboravim. Svaki moj dan sa tobom moja je himna. Svaki razmenjeni poljubac ili milovanje sa tobom moja je nežnost. Svaki razgovor naš duhovno je veličanstvo. Svako začikivanje i smejanje sa tobom kruna u mojoj svesti.
Malo budem ljuta što ti nemam ništa novo pisati ili reći…
Možda i bude, a do tada budi mi dobro.

Nešto kao ljubav

Plašim se smrti

Plašim se odlaska iznenada

Nenajavljenog, neplaniranog

Nikome poznatog

Plašim se da odem

A da ne izgovorim sve

Što mojoj duši zadaje bol

Bojim se da ne nestanem

A da još jednom bar

Ne izgovorim da volim

Da volim reku i obalu njenu

Decu i njihov mir

Plašim se da ne odem

A da ne vidim nebo i more

Kako se ljube i lubav žive

Ne plašim se sebe

Plašim se vas u meni

Koji dolazite i odlazite

Ostavljajući strahove svakodnevne

Oko mene .. u meni

U sebi zatvoreni

U meni stvoreni Ljudi lepih duša

za let spremni međ ptice

Ako se ne uplašim sada

Dalje neću moći da trajem

Plašim se nestanka

Plašim se smrti iznenada

Smrti svega se plašim

Secam se divnih dana i pesama svojih
dugih tihih godina i mladosti svoje.
Koje su to misli,kad ustanem,da izgovorim prvo ime tvoje.

..Koji je to kljuhc,shto vodi do srca tvog,a ja sam ga sakrila od drugih,i chuvam ga zauvek u srcu svom?
Kad i poslednja kap kishe na zamlju padne,tad se zrno semena ne pomera sa zemljice crne.

..Znam da si negde tu,iako te ochi ne vide
tvoj glas jos u srcu mi treperi,a tvoje ochi,plave kao safir,zauvek ce ostati negde kao sjaj.
Polako se udaljujemo ti i ja,ali ljubav ostaje kao beli labud shto se u potoku umiva,i stanuje,dajuci mu krila slobode,da poleti,uvek kad se mene seti...

Slušaj sada ovu foru,
sagradit ću kućicu na moru,
i pokloniti ju tebi.
Šaka školjaka i dva tri kamena
obasjana svjetlom plamena,
Ma tko ti zavidjeo ne bi...

Na nekoj dalekoj plaži,
gdje je život puno blaži,
ljudma omekša kora.
Tu gdje pjesma jače dira,
naći ćemo malo mira
ispod mirisnoga bora.

U nosnicama slani zrak,
U kosi povjetarac lak,
A srce plavi proljeća plima.
I dok sunce na valima ljeska,
Sakrit ću ti malo pijeska,
Među nožnim prstima.

A s večeri ću, da te vodim,
da sa tobom mirno brodim,
u crvenih sutona žar.
Ti češ meni pričat priču,
dok nad nama zvijezde niču,
noćnog neba, sjajni dar...[You must be registered and logged in to see this image.]

"...Govorio sam joj ti si glupa, ti si pametna,
ti si đavo, ti si anđeo, sve sam joj govorio.
Ništa mi nije verovala.
Vi ste muškarci rođeni lažovi, vi ste hulje,
svašta je govorila.
A padale su nad Mostarom neke modre kiše..."
(Pero Zubac)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Žensko srce - Džordžija Daglas Džonson

Nemirno žensko srce uzleprša se zorom
Kao samotna ptica što nema mira pod krovom.
Na valu odjeka koje naziva domom,
Luta nad životnim kulama i rovom.

Žensko srce sleće u tuđ kavez, sa mrakom,
Pa se tu trudi da zbriše san svoj lakom,
Svoj san o zvezdama što mu obasjava dane,
Dok lupa, lupa, lupa o šipke što ga brane.

Sakriveni bol - Dobriša Cesarić

Neko sa svojim bolom ide
Ko s otkritom ranom; svi neka vide.
Drugi ga čvrsto u sebi zgnječi
I ne da mu prijeći u suze i riječi.

Rad'je ga skriva i tvrdo ga zgusne
U jednu crtu na kraju usne.
Zadršće, zadršće u njoj kadikad,
Ali u riječi se ne javi nikad.

Duša ga u se povuče i smjesti
Na svoje dno: ko more kamen
U njega bačen. More ga prima
Dnom, da ga nikad ne izbaci plima.

ZIVETI I UMRETI

Sve se desava u prolazu,
ljudi zive i nestaju
kao klasje usred zetve.

Samo senke mrakom vladaju,
ne vidjam parove,
ne cujem osmehe,
ne poznajem srecne.

Svako odlazi na svoju stranu,
u zivotu.

Dobre stare slike nestaju,
sve jednom pokrije tama,
opada lisce,mada nije jesen.

A polja ne cvetaju,
nosi ih vreme,
starost sve brise,
i mladost prestaje.

I samo kisa jos tuzno pise,
nema nas vise,
u secanju.

Ruke su zastale u ocaju,
jednom se srca ludo vole,
al'ljubav prestane,
i ljubav nestaje.

Kazu da nema nas u svemiru,
da cak i reke na uscu umiru,
i reke placu.

Zar mi smo sve,
a nismo nista,
zar svako ima svoj sudnji dan,
u vremenu.

TESKO JE KAD SI SAM

Osecaj je tako glup kad ostanes sam,
ne pomazu ni pice ni cigarete,
nista se ne desava,
i radio bi sve,
ali ti ne ide,
i tu si negde izmedju jave i sna.

Ljubav je opasna igra,ume da ranjava,
u treptaju oka ona je otisla,
mozda se vrati,
mozda i ne,
i svakako nista nije kao pre.

Pomalo se smejes,
mada si bezveze,
pitas se zasto je grozna istina.

I koliko se boris,
ne mozes da stvoris,
tracak nade u mislima.

Zelis da je stegnes,
da je opet vezes za sebe,
dok ti klizi,iz ruku ti nestaje.

Bojis se samoce,
dok cekas neko novi da dodje,
tako je tesko kad si sam,
o,tako je tesko kad si sam.

LED

[You must be registered and logged in to see this image.]
Prolazi i ova noc,besana,pijana,
to sto pijem,moja stvar,
takav mi je dan,
klizi kisa,tiho pada,
mrtva noc je ovog grada,
pusta svaka ulica.


Ista prica,stare pesme,dosadne i prolazne,
ljubila si jedno leto,
uzela mi sve,
ljubila pa ubila,
srce si izgubila,
il'je tamo uvek bio led.

Htela si da kratko traje,jer tako je najbolje,
sta ce onaj ko sve daje,
zar je ljubav greh,
bas te briga da li boli,
kad se voli i ne voli,
tudje snove razbijes za tren.

Memories - Within Temptation


Memories, memories
Memories, memories

In this world you tried
Not leaving me alone behind
There’s no other way
I prayed to the Gods, let him stay

The memories ease the pain inside
Now I know why

All of my memories keep you near
In silent moments, imagine you’d be here
All of my memories keep you near
Your silent whispers, silent tears

Made me promise I’d try
To find my way back in this life
I hope there is a way
To give me a sign you’re okay

Reminds me again it’s worth it all
So I can go home

All of my memories keep you near
In silent moments, imagine you’d be here
All of my memories keep you near
Your silent whispers, silent tears

Together in all these memories
I see your smile
All the memories I hold dear
Darling, you know I’ll love you till the end of time

All of my memories keep you near
In silent moments, imagine you’d be here
All of my memories keep you near
Your silent whispers, silent tears
All of my memories