Najlepša ljubavna pisma

Sve si sama rekla ,sve si kukavički isplanirala ,i sve si naivno
dječački htjela odigrati ! Računaš da ti je uspjelo ? Suviše je providno
da u tome ne vidim prave namjere ! Opet sam ja kriv što ti imaš noćne
more ,što želiš mene da se riješiš kako bi duhovno i moralno bila čista
! Suviše se dobro znamo ,samo nismo sa istom iskrenošču govorili sve
jedno drugome ! To ti je bila poslednja šansa da okaješ grijehe ,ali je
nadvladao tvoj kukavičluk i tvoja sebičnost ! Nisi se prema meni ponela
kao prema čovjeku vrednom pažnje ,ako ne i poštovanja ! Ja sam se
cijelo vreme preme tebi odnosio kao Ikoni mog života ! Ja nemam svog
Boga ,ti si mi njega zamjenjivala od maila istine ,ali to nisi htela ili
željela da uvidiš . Ponavljao sam to hiljadu puta ,ali uzalud !
Neznam, nisam više u ništa siguran, čak ni ono što sam smatrao svetinjiom
jer si me izdala na najbeskurpulozni način na koji to može samo žena
! Ako si mislila i vjerovala da ćeš me dotuć i osvetit se za
gadosti koje sam u samom početku našeg poznanstva napravio prema tebi
moram iskreno priznat uspjela si . Kako će stvari teči dalje ne
mogu predvidjeti ,ali sa sigurnošću ti mogu reći da neće po tvom planu
,jer i zadnji atom mojeg bića koji je vjerovao u tebe i kleo se ljubavi
prema tebi danas si pogazila ! Ostavila si me kao praznu lljušturu ,bez
sadržaja i osjećajnosti . Za divno čudo nisam suzu pustio ni čitajući
tvoj mail ,a ni pišući ovaj odgovor ! Čudno ,nemogu vjerovati samom sebi
,mora da je u meni nešto puklo ,što samo po sebi nosi loš znak !
Samo iz učtivosti i obzira prema tebi kao osobi prekršio sam one riječi od sinoć zbog načina kako si prekinula da neću više pisati ! Znam reći ćeš ništa novo to si i do sada radio ! Ako jesam onda je to bilo zbog iskrene .jubavi prema tebi ..... Sada je sve drukčije ,jer si to ti tako htjela ! Pozdrav.. @popovac

"Zhelim josh jedno proljece zagrliti jekom vlastitog sebe, u noci da te propupam bar josh jednom gazezi vrijeme (kao nekad rijechi).


Pre proljeca zhelim jesen da njom obojim dushe snene ispod kapaka da te zrelu berem josh jednom kad se zgreju grane zaljubljene (kao nekad mi).


Zhelim josh jednom da sa tobom podelim sva chetiri godishnja doba sem zime (zimu vec delimo).


Jesen (a lishce shumi ) i ja shumim sa njim od ljubavi i chezhnje da tvoje listove obojim.


Zhelim preobrazhaj.


(Da li je to mnogo za nas, za ljubav, za lishce)?..."

"Čeznem da se uselim u tebe, da ti postanem način i jedini mogući odraz onog najskrivenijeg u tebi.Da ti obojim svijet bojama ljubavi,
i da prepoznaš moj lik u svemu što vidiš.
Čeznem da ti kažem sve riječi koje sam godinama skupljala i čuvala, koje su postale dio mene i koje su jedini način da ti poklonim dušu.
I ljubav. Ljubav koja se svakim pogledom iznova rađa i ne umire. Ljubav, čija se veličina ne može otkriti, kao ni veličina svemira.
Ljubav, koja se riječima ne može iskazati.
Ali ipak čeznem da ti kažem sve riječi, iako mi je teško da se usudim da izrazim i ograničim tu neobjašnjivu veličinu na par možda besmislenih riječi.
Čeznem da tražeći sebe pronađemo jedno drugo. Da jedno u drugom otkrijemo ostvarenje naših želja. Da ispunjeni jedno drugim savladavamo prepreke na putu u neki novi svijet koji će dobiti ime naše ljubavi.
Čeznem… da i bez riječi shvatiš sve što želim da ti kažem."

Danica Radović

"...Moje su ruke rasute u vremenu...oči prostrte u prostoru izgubljenom od strane tvojih koraka...i konačno shvatam da sve je vještačko...Trebao sam da znam to još dok sam bježao od tebe... Način na koji mene danas nema je sramotan..da sam znao polijevao bih ti ruke vodom čim bi ustala...Iluzija je bila da sam se i dopadao sam sebi ovakav...kakav sam sad, a kakav sam bio i prije tebe...Ono što je za mene i bilo vrijedno u nekom trenutku...zbog čeg sam se jogunio...kao da s tobom gubim sve...sad gazim pod nogama kao bezvrijednu pojavu...Ne tjeraj me da doznam zbog čeg je to tako, jer da sam pametan, ne bih bio uobražen toliko da ostanem sam.."

L.

Ptico, izgubljena na mom dlanu... možda će nam Bog dati mira nakon svih ovih godina.. Moja dva lica i tvoje srce što se umorilo.... Bitka bez pobjede...put izgubljenih nemira....
....Nek snijeg zaveje sve sujete, sve ožiljke...oprostićeš ako si ona prava....

Sad sam na korak od dna, ptico malena...Nestaje sunca, nestaje ljubavi...bez tebe... I ostajem sam na ovom svjetu, tako da ne znam šta osjećam...а vjetar nosi, samo pitanje: Ko si ? Ptico, ko si? Možda svemir sam ? Ptico, nemam više šta da ti dam....

Nisi zadovoljna i ne trebaš biti, jer se nikad nisam ni trudio da ti zavirim u srce...da vidim sve tvoje boje ljubavi, svaki tvoj strah...a nemam ni izgovora što to ne učinih..

Ptico, izgubljena u mom stihu...u noćima bez sna....Pruži mi ruku kao oprost...možda tvoja ljubav poveže sve krhotine života mog...možda izbije zelena loza iz ostataka duše....Naša tuga je grijeh, da ne umijemo voljeti pa da budemo sami po kazni..da ne umijemo ljubiti pa da hodamo ovako isprazni....

I šta imam ja od tog, što će mi i oprostiti Bog, ako nećeš ti........
Oprostićeš ako si ona prava....

NN autor

Prodaja nevinosti...
" Aukcija je danas draga, dole niz drum prema Crnom moru. Čini mi se da si eksponat pod rednim brojem 13. Ne razumijem te, ne poznajem te više.....

Lagano, pod nogama, šušti mi jesen. Nazire se iza oblaka. Za koji dan će kovati zlato po krošnjama. Još malo pa godina.. Šta su ti dani, prolete pokraj tebe kao selice na jug i ne primjetiš ih....

Hladno je kao u novembru ovih dana. Kad kreneš, džemper boje masline obuci. Onaj u kom si me prestala voljeti, onaj koji mrzim iz dna duše, što sam ti poklonio u sumrak poslednje jeseni....

Ja ću do kraja voljeti svoju materijalnu neimaštinu i to što se neću moć natjecati za te’... Za eksponat pod rednim br.13.... Dovoljno je valjda što te obožavam ? ....Draga.... Pusti krv na jagodici i pređi preko usana, biće zanosnije... Samo trun preko obraza....

Vali se pjene negdje iza ovih planina, dole niz drum. Tamo je Crno more. Nikad moje oči neće ga vidjeti...Imam ja dovoljno crnine u sebi za par života, i strepnji koje se obrušavaju na me noću kao vali na hrid.. Ne treba mi još Crno more.... Šta je ono za moju dušu... Kap, obična kap....

Linjaju se riječi kad ih suvislo koristiš... Neću više moliti.... Neću više pisati.... Čemu kad ih zdrobe priglupi, sirovi, jadni stvorovi... Eno ih, kupuju te’... Bog je baš fulao kad ih je stvarao... Ne razumijem te, ne poznajem te više..... Draga...."
NN

Nesto, davno za Tebe napisano,

uvek dobijem neverovatnu inspiraciju, kad pomislim na Tebe. Kad tako ceznem mogao bih da pisem satima, danima, godinama.

Zelim te, zelim u svakom trenutku mog praznog i bezsmislenog zivota.
Iako sam svestan da nikada necu moci da Ti pridjem na blize od dva koraka u prolazu, iako znam da nikada necu pomirisati tvoju kozu, da nikada necu osetiti slatke usne tvoje na svom vratu.

Ipak mastam, ipak pisem.....

a tako bih Te voleo zagrliti oko struka, neznog, uzanog, da ti dodirnem svaki predalj tela, prislonim usne na nadlanicu, da poljubim Ti prelepe prstice.

Pisem, sanjarim i uzdisem ...misli me obaraju..
Uh, kako bih zeleo da je samo moja....Da je moja i Bozija...U meni ima toliko ljubavi prema njoj, da bih mogao da je volim bar dvesta godina vise.... Imala bi ljubavi, dovoljno da moze njom da se hrani...

A za osmeh, njen, da za osmeh njen...
koji izgleda kao sunce u smiraj dana, uvek siri neki mir i pozitivnu energiju na sve oko sebe.....da, ja bih isao do pakla i nazad

Vrativsi se iz misli prokapale su mi kapi suza na dlan. Svaku suzu sam pokupio prstima i zelim tebi u srce staviti... da osetis sve sto se skriva iza mojih muskih vrelih suza.

Koji san, koja slova, koji dan kad znam da ne mogu da Te imam

..... Nikad

by Dejan Kostić

Hej dragulju moj,

ako to jos ne znas, to je prava ljubav sto osecam za tebe, ne samo simpatija ili prosta draz. Da Ljubav, koja kroz moje telo tece kad pomislim na tebe, kad spavam, kad ustanem, govorim, telefoniram i kad zatvorim oci svoje.

Ti si sada ta osoba koja moze da me vodi, koja moze da mi stvori i lepa a i losa vremena zivota mog.

Mozes me i povrediti mnogo, a i dodirnuti strasno jer imas pristup svakom delu mojeg bica.

Imam poverenje slepo u tebe, svasta nesto bih za tebe ucinio. Snove svoje bih srusio za tebe jer si vrhunac, koji mogu da dostignem u zivotu. Vise od toga mi netreba, kao Sunce bez kojeg nemogu da zivim, kao vazduh koji disem

Puno reci a jos vise osecaja...volim te


SVI SMO TAKO DIVNI KAD VOLIMO !!
D.K.

Čini mi se da sam te morao voleti na bezbroj načina, bezbroj puta,
U životu nakon života, u dobu nakon doba, zauvek.
Moje opčinjeno srce je napravilo i iznova stvorilo ogrlicu pesama
Primi je kao dar i nosi oko vrata na svoje različite načine
U životu nakon života, u dobu nakon doba, zauvek.
Kada god čujem stare priče o ljubavi, to je stolećima star bol,
Ta stara priča o razdvojenosti ili zajedničkom životu,
Kao što uvek gledam iznova u prošlost, na kraju uvek ti iskrsneš
Prekrivač sjaja polarne zvezde koja isijava kroz tamu vremena:
Postaješ simbol onoga što se pamti zauvek.
Ti i ja plutamo na ovom mlazu koji dolazi iz izvora
Srca vremena ljubavi jednog prema drugom.
Igrali smo uz milion drugih ljubavnika, deleći istu
Stidljivu dragost zbog sastanka, iste potresne suze rastanka -
Stara ljubav, ali u obliku koji se rađa i rađa uvek iznova.
Danas je ta sila pred tvojim nogama, pronašavši svoj kraj u tebi,
Ljubav čoveka svih vremena, prošlosti i večnosti:
Univerzalna sreća, univerzalna tuga, univerzalni život.
Sećanja na sve ljubavi spajaju se sa ovom našom ljubavlju -
I pesme svih pesnika, prošlosti i večnosti.


Tagore

Prvi put sam na ovoj temi.
Mnogo zanimljivih stvari ima ovde.
Mnogo!

Moram i ja da napišem jedno ljubavno pismo, kad ozdravim. Nije mi baš neki stil, ali ću, nadam se, uspeti.

Draga moja!

Ako čekate pravi trenutak, velika je vjerovatnoća da ga nećete dočekati.

Ako se fokusirate samo na tuđe priče, vjerovatno nikad nećete drugima moći ispričati svoju priču.

Ako ste stalno zabrinuti i preplašeni, možda nikad nećete ostvariti svoje snove.

Ako stalno razmišljate o teškoćama, vjerovatno vam rješenja stalno promiču pred nosom.

Ako pokušavate iznenada napraviti ogroman napredak, vjerovatno nećete napraviti nikakav napredak.
Zato se pomerite i krenite prema meni!

Spušta se tiho veče čuje se zvona glas, žalosno pismo pišem rastanku ,došao je čas. U ruci mi drhti pero kao da me neko bije, predamnom je vlažan list papira, jer suzu za suzom lijem. Takvi će biti dani, u srcu će biti tuga, za rastanak naš ljubavi kriva je druga. Ne znam što misle o meni što sam ja za tebe bila al' za rastanak ljubavi kriva je druga. Ne znam što misle o meni što sam ja za tebe bila al' ja za rastanak nisam kriva. Voljeću još mnogo njih, gledat ću još mnogo slika al' uzalud "JER NA NJIMA NIKADA NEĆE BITI TVOGA LIKA".

Sve te nežne reči koje si mi šaputao ostaće zauvek urezane u mojoj duši. Nisam umela da te zadržim, a možda nisam ni imala prilike za to…

Hodao si mojim snovima mnogo pre nego što sam ugledala tvoje oči boje badema. Bio si san koji sam želela da doživim, ljubav koju nikada nisam osetila. Imala sam tako malo godina, a tako puno nade u prvu ljubav, sve te poljupce i uzdahe o kojima sam slušala.

Sa vrtoglavo visokim štiklama i suknjom bezobrazno kratkom, prišla sam ti rešena da ne prihvatim ne kao odgovor. Dragi moj, nisam ti te noći ostavila puno izbora. Bio si moj samo nekoliko minuta nakon što si me upoznao. Računala sam na tvoju slabost ka lepim ženama, na poznatu strast za avanturama.

Fino si me odmerio, od glave do pete, kao da razmišljaš da li je moja mladost vredna tvojih napora. Znala sam šta misliš: da nisam vredna truda, da ćeš sa mnom imati problema ako se zaljubim u tebe, da imam premalo godina da bih razumela tvoj način života. Ali nisi mogao da odoliš mojim nogama, dugoj kosi koju sam zbog tebe ofarbala u crno i pogledu mojih plavih očiju koji je prštao od neskrivene žudnje.

Ono što ne znaš je da sam se mesecima spremala za tu noć. Čekala sam taj trinaesti novembar sa samo jednim ciljem, da te osvojim i da budeš moj makar jednu noć, noć mog punoletstva.

Nikada ti nisam rekla koliko sam te volela jer nisam imala hrabrosti za to. Uspela sam da te prva poljubim, da rukama dozvolim da te bezobrazno dodiruju, dozvolila sam sebi da nakon seksa s tobom nestanem brzinom magle, ali nisam imala snage da ti priznam svoja osećanja.

Foto 1Nisam ti dozvolila da me dovoljno upoznaš. Uzimala sam ono što sam mislila da mi pripada, tvoje poljupce, vrele noći skrivene od tuđih pogleda i ukradene poglede u masi. Imala sam te sasvim dovoljno da poludim od neuzvraćene ljubavi. Bio si baš onakav kakvim sam te zamišljala, budio si u meni žudnju koju nisam umela da kontrolišem.

Volela bih da sam ti poverovala kada si rekao da me voliš. Mislila sam da je to samo još jedna tvoja igra, pakleni plan da me se što pre i što lakše zasitiš. Zato sam ti izmicala sve brže, praveći se nedostižnom, neuhvatljivom… Mislila sam da je to jedini način da budeš potpuno moj.

Sada znam koliko sam pogrešila. Umorio si se od jurnjave za mnom. Sada znam da si odustao, da nemaš više snage za moje dečije igrice, ali kasno je da bilo šta promenim. Sustigle su me sopstvene zamke, progutale me laži koje sam izgovarala i ja sam postala sam jedna u nizu onih koje si ljubio pa ostavio.

Još pamtim kako si mi u mraku hotelske sobe šaputao nežne reči. Sećaš se, bilo je to onda kada smo poslednji put vodili ljubav. Rekao si da sam najlepša, nežna poput lepirice, vatrena poput lavice. Pričao si mi koliko te uzbuđuje miris moje kože i dodir mog tela. Govorio si da uživaš u mom osmehu i mojim šalama, da obožavaš naše razgovore…

A sigurno nisi zaboravio kako sam se nakon tih reči pokupila i otišla, ostavljajući te samog i razočaranog. Ono što ne znaš, što nisi mogao da vidiš iza zatvorenih vrata hotelske sobe su moje suze i drhtaj mog tela, jer iako nisam želela da priznam sebi, znala sam da sam te, te noći, konačno izgubila.

- See more at: [You must be registered and logged in to see this link.]

MOM SAVRSENOM

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kao miš na vetru, drhtim od tvog dodira, od tih neslućenih dubina u tvojim očima. Svaki je pogled za mene dodir, u njemu vidim tvoje ruke kako me zovu. Možda ne znaš sve treptaje moje duše i ne znaš koliko mi je stalo do tebe, ali sigurno osećaš kako moje telo zadrhti svaki put kada sam pored tebe.

Nisam te sanjala, nisam te čak ni tražila, jer nisam verovala da postojiš, ti, za mene savršen i jedan jedini. Oduvek sam verovala da je ljubav za one malo slabije, a da ono što meni treba nosi ime prijateljstva i dubokog razumevanja. Želela sam poštovanje, a ne zaljubljenost, ruku u ruci u obližnjem parku, a ne grozničave dodire od kojih koža bridi. Sve sam to smatrala mladalačkim ludorijama koje sam odavno prerasla. A, eto, sada sebi dozvoljavam ukradene uzdahe u mraku sporedne ulice.

Nisam više dete, i ne mislim da u meni čuči uspavana klinka. Ali kada me dotakneš prstima po obrazu, osećam se tako malenom i tako ludo zaljubljenom u svog idola. Mislila sam da vredi odrasti, biti jaka, uspešna i snažna žena, ona na koju se čitava četa mališana može osloniti. Ali sve što sada želim su tvoji prsti u mojoj kosi i poljubac mek, najslađih usana dar.

Da, sve si u meni uzburkao, promenio, ti, zavodniče sa dečačkim osmehom. Pokrenuo si buru osećanja, uspavanih i duboko sakrivenih, da ih niko nikad ne pronađe. Uspeo si da okreneš čitav jedan život naopačke.



Čestitam, sada sam nepovratno zaljubljena u tebe!



- See more at: [You must be registered and logged in to see this link.]

Volela bih da sam te ranije srela. Ne bih sve ove godine uzalud potrošila na neke manje važne i neke totalno nebitne. Sada mi je teško čak i da zamislim da smo na početku. Ne može ovo srce da zaboravi sve prethodne ljubavi. Ostali su ožiljci da me podsećaju na prošle dane. Gorki porazi i po neko lepo sećanje. Ne mogu da se pravim kao da sve to ne postoji. Nisam dovoljno jaka da zaboravim, da krenem ispočetka. Nemam snage za novi pokušaj.

Tvoje su usne srele moje na putu sa kog povratka više nema. Nisam se dvoumila, nisam ni razmišljala, prepustila sam se osećanjima, koja su poput bujice nosila sve sa sobom. Samo me nekoliko koraka delilo od nedostižnog raja i moje najveće greške u životu. Bio si za mene zabranjen i to nisam smela da zaboravim ni jednog trenutka, ma koliko tvoji poljupci bili slatki, a reči nežne.

Ljubio si me snagom lava, sa željom koja je pretila sve da razori pred sobom. Ostale su reči, negde daleko u meni, neki glas koji me je uporno opominjao da se vratim. Prepustila sam se tvojim dodirima, znajući da sutra neće doneti ništa novo ni tebi, ni meni.

Da, znala sam te noći da za nas reč sutra ne postoji, da su sva moja obećanja data tebi, samo laž i da se nikada više nećemp sresti. Jer ti si prekasno ušao u moj život, u poznu jesen hteo si da doživiš proleće i ranjeno srce zapališ novom strašću. Žao mi je, dragi, ove su stranice već odavno ispisane…

A da sam te samo ranije srela, moje bi ruke grlile tebe i usne ljubile tvoje, dok bi srce volelo bez ljutih rana. Bio bi samo moj do kraja života, sve bih za tebe učinila. I ne bih se stidela ovih bora. Svaku bi znao napamet. Zajedno bismo stvarali uspomene, zajedno gradili budućnost i sa osmehom se sećali zajedničke prošlosti.

Eh, da sam te samo malo ranije srela…

- See more at: [You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

popovac ::

Pogledaj vreme.
Sada je tek neki minut posle pet i ja sedim u jednoj maloj sumnjivoj kafani u Predgrađu Siska i ispijam jutarnju kafu.
Kapci su mi teški i imam strahovitu potrebu za snom.
Ne čudi, neprospavana noć je iza mene...
A posle takve noći ni u šta više nisam siguran.
Ponajmanje u to koji od nas dvojice ovo piše...
@popovac ili ja - dva lica jednog negativca...
Ma, nebitno...
Koji god da je poželeće ti miran san i lagan ugodan dan .
Mirno sanjaj, najdraža ,ali ipak nekoga drugog, sretna ženo...
V:M

Vidi, vidi ti ovo!

Bravo, popovac!
  

Oh! Moja draga, nisam mogao ni da spavam, ni da radim. Utonuo u osecanja te veceri, rekao sam ti bezbroj neznosti.
Oh! Ti imas bozanstvenu dusu za koju covek ostaje vezan citavog zivota. Duso moja, ti si, iz ljubavi, otkrila divni jezik ljubavi, sto je odmah oteralo tugu, neprijatnost, voljeni andjele, ne zamracuj nikakvom sumnjom nadahnuca ljubavi. Tvoja umiljata neznost bio je samo njen tumac. Ne misli da mozes biti uporedjena ma s kim. Ali, moja voljena, moj nebeski cvete, ne shvatas li sav car i svu istinu da siromah pesnik moze biti pogodjen tim sto je pronasao isto srce, sto je voljen preko svojih nada? Moja obozavana, da za tebe me je odgojilo najneznije i najmilije zensko srce...
Dragi, veciti idole moja lepa i sveta vero, znam koliko uspomene na neku drugu ljubav moraju vredjati ponosnu i neznu dusu. Ali ne govoriti tebi o tome znacilo bi oduzeti ti neizrecive dusevne praznine, ljubavne radosti. Postoje takve slicnosti, osecanja i duse da sam na njih ponosan zbog tebe i da ne znam da li sam u njoj voleo tebe. Zatim, uzasna ljubomora me je toliko navikla da mislim otvorenog srca, da sve kazem onoj u kojoj zivim, da nikad ne bih mogao da ti sakrijem ma i jednu misao. Ne, moje srce si ti!

Da, tebi je sve dozvoljeno. Reci cu ti prostodusno sve ono lepo sto pomislim, a i rdjavo. Ti si jedno ja, lepse i milije.

Moja ljubav nema vise ni manje egzaltacije, niti ma cega zemaljskog. Oh! Moja draga, to je andjeoska ljubav, uvek na istom stepenu jacine. Osecati, dodirnuti tvoju ruku ljubavi, ruku punu neznosti, ponosnih osecanja, cujes li, andjele moj, toplih, dobrih, strasnih; ta ruka, glatka i meka od ljubavi predstavlja isto toliko srecu koliko i tvoje medeno i zarko milovanje...

Jedan poljubac, na tvoje drage usne, te nevine usne koje jos nemaju uspomena bice skoro amajlija za ljubavne zelje, kad bude sadrzavao sve neznosti ljubavi. Nas siroti poljubac, jos lisen svih nasih radosti, ide samo tvom srcu, a ja bih hteo da on obuhvati celo tvoje bice...

Moja draga Evo, nikad ne sumnjaj u mene, ali jos manje u sebe. Kod tebe, u tvojim pismima, u tvojoj ljubavi, u njenim izrazima ima neceg vise, ne znam cega, nego u onim pismima i izrazima koje sam smatrao nedostiznim
Ali, drago blago, ti imas nebesku dusu kakva se samo moze zamisliti, i imas zanosnu lepotu. Boze, kako da ti kazem da sam opijen tvojim i najmanjim dahom...

Budim se srecan sto te volim. Lezem srecan sto sam voljen. To je zivot andjele...
Hiljadu poljubaca, i neka svaki sadrzi hiljadu neznosti za tebe, kao oni juce za mene.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Napoleon Žozefini

“Od kako sam te ostavio, konstantno sam u depresiji. Za mene je sreća biti pored tebe. Stalno i iznova u sećanju oživljavam tvoje zagrljaje, suze, nežnu brižnost. Draži neuporedive Žozefine raspaljuju stalan i živi plamen u mom srcu. Kada ću, oslobođen svih briga i stega, moći da provodim sve vreme ovog sveta sa tobom, kada će mi jedina obaveza biti da te volim, i da razmišljam samo o sreći govoreći o njoj i dokazujući je tebi?”



[You must be registered and logged in to see this image.]