Najlepša ljubavna pisma

Naslov: Najlepša ljubavna pisma 6/2/2013, 21:09

First topic message reminder :

E da sam pozvana da učinim nešto veliko i trajno.
Kao da sam s tvojom ljubavlju spremna da savladam sebe samu, svoju nemoć, svoj strah i svoju nepokretnost.
Da ti kažem da senke koje me progone ove večeri imaju tvoje lice, i one koje su žive, i one koje su mrtve, i one koje su mi nanosile bol, i one koje su mi donosile radost.
Senke nekih mojih života prepoznajem, a željna sam ih kao što sam željna tvoje ljubavi, dodira, postojanja.
Volim te, znači tražiti smisao, biti spreman i otvoren.
Volim te, znači živeti istinu i drhtati pri pomisli na tebe. Zahvaljujem ti se na svemu ma koliko to trajalo.
Ljubavi, siromašni su oni koji nikada nisu voleli! Ja ne želim da te učim već da te volim, to je viši stepen saznanja. Ako veruješ u sebe, za posledicu ćeš imati nesalomivu savitljivost koja odoleva svakoj oluji.
Tako će ljubav i život biti jedno. Volim te, zaista te volim.
Znam da mi ne veruješ i misliš kako ću te i ja jednog dana izneveriti. Zapamti, moja ljubav izdržaće prevare, Izdržaće veruj, izdržaće. Tera me silna potreba za tobom.
Tada i moj život dobija smisao. Moja sudbina dobija nove oblike osmišljene tobom. Zbog tvoje ljubavi ti oblici imaće neprocenjivu vrednost. Zar mogu očekivati više? Trenutno jedino moja ljubav ima svrhu, jedino ona daje vrednost ovom pisanju, jedino to duboko osećanje pripadnosti tebi donosi smisao koji iako polako izlazi iz mene, ostavlja me isceđenu i nemoćnu ma koliko želela da te ljubim, da ponovo vodimo ljubav na vrelom pesku...
Željo, postojiš uzalud! Zašto pobogu, mogli smo na taj tajni put krenuti zajedno. Šteta, jer moja ljubav za tebe nije ništa. Ne znam više šta govorim, pokušavam da ti objasnim, opišem stanje u kome se nalazim.
Kako da ti opišem to stanje, taj mamurluk duše, taj instinkt i strepnju, to lutanje, to ponižavanje. Kako te ponekad mrzim, ne mogu da te se oslobodim,, da se odvojim, da poželim drugog čoveka, a opet samo tvoje lice za mene ima smisla. Ponekad sanjam, kroz snove preživljavam one dane dok si me valjda voleo. Nije teško biti rob onome koga voliš. Neću da te pitam zašto je to tako očigledno. Da bi samo uvećalo moj bol ponekad mislim kako je sve to jedan trenutak u vremenu, trenutak između dva udarca. Kao neki tren u kojem svest pritiska moje biće i cedi ga izvlačeći esenciju koja se zove ljubav. Ponekad postajem dosadna i sebi. Ljubav pa ljubav.
Ponekad se pitam odakle dolazi ljubav, Odakle snaga i ta nemoć istovremeno? Otkuda oblaci tvog lica sto me progone iz časa u čas.
Zašto si ti postojan u meni, zašto ne mogu da te odvojim od suštine mog života? Kako, zašto, nije dovoljno reći samo volim te.
Plašim te se, želim te i bojim se tebe, mrzim te i ubijam te svakodnevno, jer ti si moj strah i moja groznica i moje nemanje, moja ograničenost, i moja tupost i sve moje gluposti. i sva moja dela, i ti si istina, i ona duhovna osama iz koje prolaze reči čudesne kao putovanja. Kada kažem volim te pomislim na ono što čini ta reč, na sve ono što si živeo, što ziviš i što ćeč živeti.
Koliko samo može da nedostaje zadovoljstvo milovanja, neznosti..
Volim te u vremenu mnogobrojnih života znači pobediti smrt,,znači nadu i smisao života, puteve ka tebi..Možda je sadašnja ljubav u ovom životu način da se naučim patnji..Ovaj svet ponekad je surov, ponekad nisam u stanju da razumem, ponekad ga prihvatam, ne volim ništa što znam. Predosećam da ćeš otići, da će te tokovi života odvući od mene. Šta nam vredi traganje za sobom ako se izgubimo pre nego što smo sebe pronašli Na putevima života ne postoje prešice. To je jasna svetlost saznanja. Mogu. Odlazim od tebe. Spašavam te mog prisustva, moje komplikovanosti, mojih nesanica i prevelike ljubavi koja ti je prešla u dosadu..Ona je uvek nešto drugo od onog što trenutno mislimo da jeste. Od moje ljubavi mogu uvek očekivati više. Zašto želimo da je se oslobodimo? Zašto obuzima tuga i radost, dva različita osećanja istovremeno? Znam, odlazim od tebe ali ne od ljubavi moje. Razumeš njenu dubinu i moj bol.
Ovaj odlazak nije smrtna presuda za našu ljubav. Ponekad želim da ti predložim da kreneš sa mnom da delimo život koji je ostao. Ali osećam da bih pogrešila i uplašila te. Ja ne sumnjam u tvoju iskrenost, u sve što si mi podario za ovo vreme ljubavi. Sad znam odakle izvire ta ljubav i sa tom spoznajom mogu da odem na put znajući da ćeš zauvek biti uz mene, u ledenom trajanju bez bola, patnje. jednom trajanju koje ne iskupljuje blažene ali i ne kažnjava grešne. To je sve za sada, za jedan život, za delić drvenog vremena u kojem se obnavljaju sve moje radosti i sve moje tuge, Ti si zaista moja ljubav za sva vremena! (Tatjana Debeljački)

Broj poruka : 3445 Datum upisa : 17.05.2014 Godina : 32

Uvijek, od kada sam te prvi puta vidio, bila si moj andjeo. Ta me misao vodi i sada, dok u sparnoj srpanjskoj noci sjedim na klupi i slusam kasne otkucaje sata sa zvonika.
Iz obliznje bare dopire do mene kreket zaljubljenih zaba(imam dojam da se one jedine vole), a jedino drustvo mojoj samoci prave nestasne krijesnice i zvijezde kojima bih se tako rado pridruzio.
Sjedim sam, naviru uspomene.Iz obliznjeg sokaka sparnu ljetnu noc paraju zvukovi.Iz trosne kucice starog Bogdana cujem zvukove violine, cimbala i gitare.Hrapavi staracki glas pjeva.Slusam tekst i steze mi se srce.
Zasto se vracas kada je kasno
uzalud trazis osmjehe moje
jer lazna ljubav bila je nasa, lazno je bilo sve sto je tvoje.
U tebi nema ni trunka srece
uvijek ces biti nesretna zena
reci cu svakom
tko za te pita
lazna je, lazna
sva ljubav njena.

Andjele, tebe nazvati lazljivicom nalik je svetogrdju.Ne slazem se sa starim Bogdanom i njegovom Marusom.

Pitanja naviru...Pitam se, sjetis li se kada onog dana kada sam te doslovce kidnapirao, stavio u auto i odveo nekuda daleko?Kuda, ni sam nisam znao. Zelio sam te samo za sebe, ti toga nisi bila svijesna.
Pitam se, sjetis li se katkad onog malog stola u periferijskoj krcmi gdje sam ti ukrao prvi poljubac, a ti se namrstila kao da si progutala limun.Sjetis li se ikada grana starog bagrema ispod kojih sam te ljubio, sada znam da nisi taj bagrem ni vidjela.Sjecas li se onog uskog putica koji je vodio izmedju drveca, gdje sam ja jadan, naivan i presretan mislio da su mi pored poljubaca poklonjene i mrvice osjecaja?
Zadovoljio bih se i mrvicama, nisam dobio ni njih. Bila si daleka,tajanstvena.Topila si se u mome zagrljaju, poslije si taj isti zagrljaj prezrela.Tvoje misli su bile poklonjene njemu, iskljucivo njemu.Nitko to na tebi nije primjetio jer si uvijek bila leprsava i neuhvatljiva.Pratio sam te kao sjena, kao necista savjest.iritirao te, znam, ali znaj da sam zivio za sjajni pogled tvoka oka, za svaki osmijeh, za svaku tvoju rijec.Bio sam ti dosadan, opterecivala te moja paznja, premda mi to nikada nisi dala do znanja.Uvijek si govorila pred svima da me ljubis. Voljela me nisi nikada , aoni tvoji gromoglasni poljupci u lice i celo su samo bili potvrda tvojih rijeci. Njima si gazila moje srce.Nisam Adonis, ne plesem tako dobro kao valentin, kojemu je isla sva tvoja paznja.Ja sam samo sutio i pratio tvoje pokrete na podijumu, uvijek iznova odusevljen tvojim temperamentom i ljubavi koju si iskazivala prema glazbi.Postao sam ljubomoran i na glazbu.

Sjetis li se ikada nas, nase voznje,
auta koji je prijetio da ce zakuhati i tvog odlucnog zahtjeva da ti prepustim volan?Prva zena koja je vozila moj auto bila si ti.I
posljednja.Ja se sjecam svakog detalja, svake minute, svakog pokreta.Svakog pogleda .
Svog ushicenja i nevjerice da si pored mene.Znaj, uvijek ces ostati tu, negdje duboko u skrovitom kutku mog ranjenog srca, u meni, premda sam donio odluku da odem od tebe, nasih prijatelja, te da te prepustim snovima i pozelim ti srecu s nekim. S kim? Mozda je Valentin bas taj koji ce te znati cuvati kao biser u skoljci?
Kasno je ljubavi. Zamrli su zvukovi tuzne pjesme iz malog sokaka.
Ipak, hvala ti sto me nisi nikada nazvala svojom ljubavi.Odlazak bi jos bio tezi.Jer, lako je napisati-volim. Znaj, ni leptir ne slijece ako cvijeta nema.
jednom si mi tuznom i nesretnom vratila osmijeh.Volio bih znati da li je to bio rezultat tvoje dobrote, ili si to uradila iz sazaljenja.Mene ipak ne zali.
Volio bih ti postaviti par pitanja, ali znam da nemam prava nista pitati.Ti si se sa mnom samo igrala.Mozda su ti moji osjecaji nepoznati?Ipak znaj, ono jutro kada si se poput brsljana obavila oko mene, pozelio sam i istovremeno prokleo sudbinu sto nisam rodjen kao suza,negdje u zjenici tvog oka, da ti njezno kliznem niz lice i umrem na usnama.Tu me je sudbina okrutno prikratila.
Zelim te sresti negdje u nekoj dalekoj zemlji, na nekom drugom kontinentu gdje nema bagremova, kada vrijeme ostavi trag na nasim licima, i upitati te- jesi li sretna? Osobno ti zelim svu srecu ovoga svijeta...

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 21/6/2014, 22:52

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 24/6/2014, 23:35

[You must be registered and logged in to see this image.]

Svako volim te, premalo je ...

S tobom se jutrom budim, s tobom dišem svoj dan, ti me uveče u san ispraćaš. uvek si tu, miluješ me toplim rukama, gledaš očima punim sjaja i celivaš usnama svojim od meda. Sve što činiš čini me srećnim i ja ti se radujem svakog trenutka mog života. Postala si mi smisao, moja zvezda vodilja, moj cilj, moj život. Postala si ono što niko ranije postao nije. Jer znala si pronaći put do mene i pružiti mi ruku, zagrliti me snažno i poljupcima oživeti moj svet. Svako 'volim te' je premalo, jer ovo što osećam prema tebi više je od ljubavi. Svako 'želim te' je premalo, jer čežnja me čini da beskrajno ostajem tvoj. Svako 'tvoj sam' je premalo, jer to koliko ti pripadam je neopisivo. Ti si najlepše što mi je život dao i dišem punim plućima lepotu kojom me obasipaš. Znaj da sam tu za tebe svakog trenutka svog života, stvoren da te volim, da ti poljupcima ulepšavam dan, da ti dodirima ispunim sve želje. Telom i dušom sam tvoj, svojim bićem sam tvoj, i dok dišem moje srce će biti na tvojoj strani, ludo kucati ritmovima ljubavi da uvek znaš kako imaš nekoga ko ti bezuslovno pripada, ko je uvek tu, ko te nikad neće napustiti, ni izdati ni izneveriti, jer tom nekome si najveća svetinja u životu ... (Miša Jarić)

Broj poruka : 2123 Datum upisa : 26.12.2013

Kako ono beše: "In vino veritas"...?

Dodaj tome još koju kap! Bolje - decilitar žestokog!
Sad čitaj! I ne trudi se da pamtiš!

Nikog na ovom svetu ne volim kao sebe samu! Nisi ti postojao u mom životu zato što si savršen. Postojao si, jer sam te ja savršenim načinila.
Tako mi je pasovalo. Stvoren si, s moje strane, da bi meni bilo dobro. Okitila sam te kao božićnu jelku. I samoj sebi sam poklon pod nju stavila.
Pogledaj se: to si - što si!
Hajde, zamisli da odjednom nestanu svi ljudi... Ko će onda moći da donese sud o tebi? Ko će ti se diviti? Zamisli da spadneš na to, da se samom sebi moraš diviti!

O, ne boli mene to što ja nemem TEBE!
TI si fikcija, i ja ću je stvoriti od svega i svačega.
Od blata, od papira...
Ti si glina, ja sam vajar. Dok te ne izvajam, ostaješ samo - sirovna.

Boli me trud, uloženo vreme i energija.

Zajeb je zajeb!

P.S.
Nisi se, valjda, uvredio?
Što važi za tebe, važi i za mene... I za svakog! Niko nije izuzet! Govoreći o tebi, govorim i o sebi.
I, s teškom mukom, prelazim na gornji stepenik.

'Ajde, sad cugni i ti...

S

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 29/6/2014, 21:04

Drugarice moja, ovo je najljubavnije ljubavno pismo... Bravo!

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 29/6/2014, 21:10

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naša susretanja nisu slučajnost, iako Vi mislite da je tako.
To Vas moja duša, bačena svilena maramica izazova, priziva na skrovita mesta. Vi dolazite i kada ne želite. Kroz najveće vejavice, orkanske vetrove, dugotrajne kiše, izranjate u moju stvarnost poput školjke iz mulja nataloženih uspomena.
Moje male ruke nestaju u rukavima Vašeg kaputa. Skrivate me od radoznalih pogleda. Zašto? Ne marim ja za njih! Ja tražim u Vašem pogledu tačku oslonca, svetlost mikrokosmosa i titraje sopstva, iz kojih sve polazi i u koje se sve vraća. U toj orbiti mi postojimo. Zato ću nas iz ovakve stvarnosti preseliti u snove. Jer, ako to ne uradim, nestaćemo zauvek, kao one manastirske sveće, vrelinom leta spojene, ostavljene da zagrljene dogore u polumraku.
Molim Vas samo jedno, gledajte me u oči dok govorim.

Bojim se, svaki put, kada pogledam Vaše oči, zagledane negde tamo, u ništa, podsetite me na majčinu sliku obasjanu majskim suncem na toplom crnom mermeru.
Gledam oči koje ne gledaju mene, nego negde tamo, kao i Vaše, odlutale u predele odakle su, nekada davno, sa koferom nade i straha, pokušale da tuđe ognjište pretvore u svoje. Nekada plave, nekada zelene, kao voda Drine u predvečerje. Hladnije od virova na njenim krivinama. Glasom je rajsku tišinu pretvarala u huk matice u ponoć. Ponekad me njen glas iz sna probudi. I tako, ja dođem, budem i odem, a da me ne pogledaju. Kao da me nema, i kao da me nikada nije bilo, niti će me biti. Zato više ne odlazim, kada me tu, u njenim očima nema.
Ima li me u Vašim?
Ne bih ja Vama pisala o mojoj i njenoj ljubavi, koja je bila i ostala nejasna i nedokučiva. Pišem Vam o pogledima i sličnosti.
Nekada su ovakva pisma zaključavana u dnevnicima. Slabosti se skrivale na tajnim mestima. Ne ide mi to skrivanje, i Vi to znate. Pišem, pišem, a jata uplašenih ptica doleteše na dušu ponovo. Znam odakle dolaze, ne znam gde lete... uvek nekuda, i po svom ćejfu.
Da se zvezde ne ugase, jer plaši me crno nebo, pričajte mi o večnosti. Samo me igrom reči možete umiriti i iznova sebi vraćati. Čarolija ispletenih stihova vratiće nas nama, na naše crno nebo sa belim zvezdama.
I za kraj, jer ponoć je odavno prošla, uz želje za mirne snove, ponoviću - Ako želite moju ljubav u trajanje pretvoriti, gledajte me u oči dok govorite.

Vaša Emina (II PISMO - O VEČNOJ LJUBAVI - Snežana Pisarić Milić)

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 1/7/2014, 14:38

[You must be registered and logged in to see this image.]

I PISMO - NEBESKOM JUNAKU - Snežana Pisarić Milić

Da li znate, Gospodine, da se samo zbog Vas, prethodne noći otvorilo Nebo?
Spustila se nepozvana na moj prozor nebeska lađa iluzija, a u lađi junak nekih davno zaboravljenih vremena.
Osvetlila Vas ponoćna mesečina, ne pitajući za dozvolu. Trepavice zasvetleše srebrenkastim prahom nežnosti. Bio je to prah koji Vi nikada niste videli u ogledalu. Tamo, odakle Vi dolazite, nežnost je ime za slabost, za kojom oni koji nas ne vole najradije tragaju.

Menjali ste izraz, poigravajući se sa svima, pa i sa mnom. Lice tužnog dečaka smenjivala je drčnost i snaga muškarca, koji je, eto, sasvim slučajno, te noći sišao sa oblaka. A na oblaku se, prethodno, osvetljen munjama strasti, ispraćen grmljavinom damara, spajao sa Nebom, donoseći sa sobom miris orhideja.
Ne znam da li ćete mi verovati, Gospodine, da je miris orhideja meni gotovo nepoznat. Moja čula već odavno ih ne raspoznaju. Sazdana sam od nekih čudnih, varljivih niti u nepresušnoj igri genetike, i nije mi dato da ih osetim. Mogu ga samo pretpostaviti. I, pomalo, Vama na tome zavideti. No, nije to važno! Jer, ja, doista, u Vama vidim samo dete kome bih, kada odraste po mojoj meri, dodelila ulogu ruskog plemića.
Prethodna noć nije bila obična.
Ni ovo pismo nije slučajno Vama namenjeno. Ono je dugo bezobrazno lutalo po tuđim epohama, životima i pesmama, da bih ga ja, ženski drsko prisvojila, i u novogodšnjoj noći baš Vama poklonila.

Vaša Emina

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 4/7/2014, 08:50

[You must be registered and logged in to see this image.]

Omotaću te šapatom, ostaviti nevidljivi otisak, dopustiti da šetaš netaknutom izlozbom moga sna, nemo ću te zamoliti, dodaj komadić zvuka ...

Takvu sreću doživljavam sa tobom, a uzvišeno duhovno osećanje koje ljubavlju zovemo, vodi me tebi, usredsređuje na tebe, nedri u meni neopisivu pozitivnu energiju, stvaralački duh. Kao što zemlja, delić, zrno u kosmosu ima u sebi kosmičku energiju i gravitaciju po osnovu koje postoji kao jezgro, ti imaš u mom pravcu neodoljivu magnetnu moć, duhovnu, fizičku, svekoliku moć. Nikada pre tebe nisam ni pomislio da će se desiti žena koju ću do obožavanja voleti i do nebesa uzdizati. Sa tobom, sve se promenilo, obožavam te i uzdižem, volim i patim za tobom, radujem ti se i tugujem za tobom. Želim još jednom da napišem najlepše reči, prenesem najdublje emocije, želje i snove, da na talasima vetrova moja ljubav dođe do tebe i miluje tvoje nežno lice, prodre u tvoje srce i večito se useli u to srce puno ljubavi , nežnosti i topline, unese mir i spokoj u tvoju dušu. Do mene dolaze tvoji vetrovi, vetrovi ljubavi, želje i strasti, vetrovi istine da jedna ljubav postoji, da postoji da nikada ne prestane, da večno živi, do mene stižu ista ona osećanja koja u meni za tebe žive i napajaju se izvorom ljubavi iz tvoga bića, nadahnjuju prelepom ženom u ljudskom obliku i duši anđela, anđela koji postoji da i mene raduje, da moju tugu pretvara u radost, setu u osmeh, tamu u svetlost. Omotacu te sapatom, ostaviti nevidljivi otisak, dopustiti da setas netaknutom izlozbom moga sna, nemo cu te zamoliti, dodaj komadic zvuka, oslikaj nas pogledom, uhvati svaku krhku misao. Poslusaj, čujes li, čuješ li melodiju moje duse, pusti sva svoja cula, oseti me u nekim novim naletima na putu iluzija, ali ne bez osmeha upucenog tebi ...

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 4/7/2014, 08:52

[You must be registered and logged in to see this image.]

Neka te ovo ne zatekne sada, ali, kada se probudiš, neka iznedri najlepši osmeh na tvom anđeoskom licu ...

Ne, nema tog sjaja koji moze preneti lepotu, prirodnu lepotu kojom zračis, najdraža moja. Kroz tebe, ponosan sam na sebe samoga, jer si mi poklonila svoje prijateljstvo, svoju toplinu, svoju iskrenost, osmeh, iskru ljubavi i čežnje. Kako sam ti zahvalan na tome , kad bi samo znala ... Tvoja divna kosa tako mami da u nju zapletem svoje prste, a, tvoje divne usne pozivaju da na njima zauvek ostavim tragove svojih. Kada bih samo dotakao tvoju ruku, u meni bi čitav svemir eksplodirao. Želim da znaš da te tako snažno osećam, i zaista volim, mnogo volim. Možda se sve ovo dešava zbog toga što nikada ni od koga nisam doživeo toliko nežnih, iskrenih, toplih reči, razumevanja. Čitav svoj život provedoh bez pravog osećanja srodnosti i pripadnosti, uskraćen za sve ovo najčednije što struji od tebe ka meni, a u meni toliko toga ima, pritajenog , sakrivenog, od koga, zašto, pitam se, tražim odgovor i, ti si ga dala. Mnogo enrgije stiže do mene, lepe su, ali tvoja, tako je posebna je, jedinstvena, snažna, prodire u svaku poru moje duše i tela. priznajem, i sam sam veoma zbunjen. Neka te ovo ne zatekne sada, ali, kada se probudiš, neka iznedri najlepši osmeh na tvom anđeoskom licu, a naše prepoznavanje stvori novu večnost na putu svetlosti, kojim zajedno koračamo, neka se pogledi sretnu, a usne jednom zauvek spoje ...

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 5/7/2014, 10:11

Pismo Kristine Kovač

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pevačica Kristina Kovač napisala je na dirljivo pismo koje je posvetila životnom izabraniku Danijelu Brakusu.

"Volim ga toliko da sklanjam veš sa konopca i imam potrebu da duboko udahnem miris njegove čiste majice, kao da se nikad neće vratiti. Volim ga toliko da mi bol u želucu prođe kad on spusti dlan na moj stomak. Volim ga toliko da osetim ponos kad vidim da se oči žena lagano šire u iznenađenju pred shvatanjem da on nije Tarin pravi tata.

Volim ga toliko da se sa njim ponekad osećam kao da sam sama sa sobom. Volim ga toliko da, sve ovako hipohondrična, za ovih 5 godina nijednom nisam imala hrabrosti da za ozbiljno pomislim da rak limfnih žlezda može da mu se vrati. Volim ga toliko da, čim se približim Zelenom vencu, Brankovom mostu i Savamali, počnem da osećam tinjanje plamena kojim sam cela gorela onog proleća/leta/jeseni/zime kad sam se zaljubila u njega. Volim ga toliko da mi imponuje što ga mnogi muškarci zamrze kad shvate da je on sve što bi svi muškarci deep down trebalo da budu, a nisu. Jaki.

Volim ga toliko da tugujem zbog toga što ne mogu da ga zagrlim i utešim kad je bio dete, što ne mogu iz nekog sigurnog prikajka da posmatram ceo njegov život do trenutka dok me nije prvi put zagrlio, da gledam kako raste, kako se koprca, buni, samouništava, pati, živi u knjigama, i diše u muzici, tuče, uči, obeznanjuje, zaljubljuje i ludi, zavodi svaku koju je ikad poželeo, ostaje tako prazan a tako pun, kako se preliva…

Tugujem što mu nisam dečačka simpatija, prva ljubav, prvo žensko koje ga dodiruje, prvi drhtaj, prvi zanos, prva strast. Volim ga toliko da sam puna zahvalnosti na njemu svaki dan, jer heroji se rađaju retko, i teško ih je pronaći. Zapravo, mislila sam da ne postoje.

Volim ga toliko da mi se o toj mojoj ljubavi pišu pesme, pišu mi se knjige i najljubavnije priče, a ne usuđujem se da se povinujem toj potrebi, jer mislim da nema reči i tonova dovoljno velikih i svečanih. Volim ga toliko da ga poštujem najviše od svih ljudi na svetu. Od SVIH. Volim ga toliko da i dalje maštam o tome da mu rodim bebu. Punim 40 za 3 meseca. Volim ga toliko da me na njega podseća sve od šara koje oblaci naprave na sumračnom horizontu, preko mira nedeljnog jutra, do mirisa dobre klope.

Volim ga toliko da mi za 5 godina nije bio suvišan nijedan trenutak proveden pored njega. Volim ga toliko da se pravim da ga slušam kada postane autističan i dosadan u svojim detaljnim izlaganjima na teme koje me slabo zanimaju, i klimam glavom dok mi u glavi huči gomila glupavih misli. Volim ga toliko da mi često bude žao što sam ovako matora i izakana, što sam najslađe, najbolje, najdraže i najmaštovitije od sebe već potrošila pre nego što me je pronašao ili što sam ga pronašla.

Volim ga toliko da uživam u tome da zamišljam šta Spomenka razmišlja tamo negde gore, dok gleda sa kakvim čovekom sam završila, da li je sumnjičava i čeka da ipak nešto zasere jer je too good to be true, ili je kapitulirala i spalila svoj priručnik o muškarcima, shativši da ipak postoji bar jedan izuzetak. Volim ga toliko da i dalje sanjarim o putovanjima sa njim, o nekom drugom, boljem mestu za nas i našu malu porodicu.

Volim ga toliko da imam detinju fantaziju o tome da smo bogati i da ne moramo ništa da radimo osim da se volimo i volimo Taru i Milicu. Volim ga toliko da kad se posvađamo zaspim okrenuta i nagnuta ka njegovoj strani kreveta. Da mi se disanje u dubokom snu smiri kad me dotakne. Volim ga toliko da znam da bi mene i Taru čuvao do smrti. Volim ga toliko da sam ga naterala da obeća da će me, ako umre prvi, progoniti kao duh dok mu se ne pridružim. A u stvari ga volim toliko da se nadam da ću otići prva."

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 10/7/2014, 09:24

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ne mogu a da se ne zapitam, zasto bih ti verovala... ne mogu ni odgovor sebi da dam. Tražiš potpuno poverenje kako bi verovao meni, a sam ga ne pružaš ni u trunkama, naznakama... I opet, daješ sebi i samo sebi za pravo. Žao mi je što je tako, jer ti u stvari i ne znaš šta znači voleti.
Polako, osećam kako odustajem. Povlačim se izranjavana, dok crveni tragovi ostaju zamnom. To ljubav vešto i tiho curi iz mene. Poverenje... nestaje, gasi se kao poslednji plamen nade. Ne trudiš se da dokažeš da ti je stalo, ne odrzavas vatru, udaljavas se... Shvatam da sam u začaranom krugu koji sam sama stvorila. Magija osećanja isplela je sjajne niti stvarajući mreže zaštite, iluzije, laži... čistih laži koje sam dopustila da uneseš u moje srce.
Dok tražiš zaborav, protivotrov moje ljubavi u tuđem zagrljaju, ja sedim u polutami, pišem neke reči kojih nisam ni svesna. Čitaću kasnije tu poruku podsvesti. To ona govori, oseća. Zna. I nanovo, ja čuvam te od zaborava... Znaj, taj lek nećeš pronaći nikada, jer moja je ljubav, ovakva, jedna jedina, potop nad potopima... I nemoj se nikada čuditi i pitati, zašto... jer sve se plaća......(~Sofija~)

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 10/7/2014, 14:45

[You must be registered and logged in to see this image.]

Odavno vise ne umem da se smejem od srca... Odavno je bol moj najbolji prijatelj. Uvek je tu, moj verni pratilac od kada sam tebe upoznala. Dok dišem tu je, dok o tebi razmišljam, tu je, dok tonem u snove opet, tu je! Ujutru me čeka da se probudim, pa opet me ceo dan ne napušta... Naučila sam da živim s njom, ojačala i prihvatila je... Moja je ta bol kao i ova noć koja dolazi, ista kao juče, ista kao sutra....
Znam, da neće mi te doneti ....

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 12/7/2014, 19:38

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dragi prijatelju,
Vidio sam je danas u zagrljaju nekog nepoznatog muškarca, smijala se, bila je sretna. Zaboravila me, a ja sam se nekako nadao, da će me ta mala zauvijek čekati. Čekati me dok ja proživim život, dok poljubim sve cure u gradu, pozatvaram sve kafane, dočekam jutra sa društvom. Mislio sam da sam mlad da se vežem za nekoga i da ću imati dovoljno vremena i za nju, nekada, kasnije. A eto ona me čekala i nadala se i u suzama utapala svoju bol, dok jednoga dana nije prestala i zauvijek otišla. Sada je ima on, ima njezino srce, ima sve ono što je ona nudila meni, a ja nisam htio uzeti. Upitala me kako sam. Rekao sam joj da sam dobro, da sam sretan. O, koliko je samo snage trebalo da izreknem tu laž. Povjerovala je, a kad bi samo mogla naslutiti koliko skupo plaćam svoju grešku, kako me samo vino može uspavati, kako se budim svako jutro sa nemirom, kako je sanjam i kako je trebam. Bila je jedina koja me iskreno voljela i jedina je koju sam ja iskreno volio i volim, samo vrijeme mi ne ide baš na ruku, kasno sam to shvatio, prekasno. Zavidim njezinom muškarcu, al' nek' mi je sretna, zaslužuje to, preživjet ću ja nekako, gledajući je krišom, valjda...

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 14/7/2014, 14:19

[You must be registered and logged in to see this image.]

Baš je pogrešio

Draga moja,

Pišem ti ovo pismo kako bih ti rekao da te ostavljam zauvek. Bio sam ti dobar muž 7 godina, ali ove poslednje dve nedelje su bile pravi pakao. Tvoj šef me je zvao da mi kaže da si dala otkaz i to je bila poslednja kap koja je prelila čašu. Prošle nedelje si došla kući i nisi primetila da imam novu frizuru. Pripremio sam ti omiljeno jelo i dočekao sam te u svilenim boksericama, a ti si sve pojela za dva minuta i otišla si pravo u krevet pošto si odgledala sve sapunice na televiziji. Više mi ne govoriš da me voliš, ne želiš seks i ne radiš ništa da mi pokažeš da ti je stalo do mene. Ili me varaš ili me ne voliš… Šta god da je problem, više nije važno jer ja odlazim.

Tvoj bivši muž

P.S. Ne pokušavaj da me pronađeš. Tvoja sestra i ja se selimo. Uživaj u životu!

Kasnije tog dana, ona mu je odgovorila:

Dragi bivši mužu,

Popravio si mi dan ovim pismom. Tačno je da smo u braku 7 godina, ali ti više nisi ono što si bio. Gledam sapunice i serije, jer u njima glumci plaču i kukaju manje nego ti… Ali ne pomaže. Primetila sam da si se šišao prošle nedelje, ali mi je samo jedna stvar pala na pamet – izgleda baš kao devojka. Mama me je naučila da ne kažem ništa, osim ako nemam da kažem nešto lepo, pa sam odlučila da ćutim. Što se tiče mog omiljenog obroka, mora da si ga pomešao sa jelom moje sestre, jer sam prestala da jedem to pre 7 godina. Za tvojim svilenim, novim boksericama sam se okrenula, ali samo zbog jednog razloga: na njima je visila cena 49.99 dolara, što me je iznenadilo, jer je sestra dan ranije pozajmila od mene 50 dolara.

Posle svega toga, ja te volim i mislila sam da možemo da rešimo naše probleme. Dobila sam na nagradnoj igri 10 miliona dolara. Zato sam dala otkaz. Kupila sam dve karte za Jamajku, ali kada sam došla kući nije te bilo. Valjda se sve dešava sa razlogom…

Nadam se da ćeš uživati u životu. Advokat mi je rekao da zbog pisma koje si napisao nećeš dobiti ni pare.

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 16/7/2014, 19:05

[You must be registered and logged in to see this image.]

Čeznem da ti poklonim dušu i prospem bujicu još neviđene nežnosti po tvojim ranjivim grudima i da ti pričam danima one najskrivenije želje o kojima sanjam kada ostanem sama u budnim noćima.

Čeznem, ali strah mi vrišti duboko iz vena i donosi nemir mislima. Imam li snage biti otvorenija i iskrenija od svih onih sto hiljada razmenjenih poruka što kao dragocenost čuvam u očima i hranim se njima u trenutcima očaja.

Plašim se da bih u pola reči poklekla uplašena snagom svojih misli od kojih neće biti povratka kada jednom izgovorene pokrenu još jaču lavu emocija u nama, a ne znam, ne znam da bih preživela sve ono izgovoreno a nikad ostvareno.

Čeznem i drhtim od pomisli na primesu beskrajne tuge i neizmerne sreće kojoj hrlim u svaki novi dan samo da bih te dotakla mislima i osetila ljubav kako struji od tebe do mene i zaplačem što se nisam celu večnost pre rodila kako bih te ovako volela i bila voljena.

Čeznem i uzdišem da bih preživela sve ono što sam propustila, za svaku suzu u tvojim očima koju poljupcem nisam obrisala, za svaku tugu koju ti zagrljajem nisam izlečila i svaku bol koju ti ljubavlju nisam umanjila a znam da bih umela i da sam, da te volim oduvek bila stvorena.
(Ljiljana Vojnović)

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 26/7/2014, 22:21

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dok sam ti pričala koliko te volim bio je to najveći apsurd jednog pokušaja da ti slovima prenesem emociju koja me za tebe vezala nevidljivim sponama.
Sve reči su želele da počinju sa slovom lj kako bi imale naglasak neobjašnjive toplote sunčevih razmera da ti zagreju srce u grudima.
Uporedo sa njima gurale su se one druge noseći boju tvoje puti i miris pokošenog sena otete domovine koja živi samo u mislima.
Želje su se rojile kao male vredne pčelice između redova iz kojih je izvirivala požuda za slašću tvojih usana na rubu prepona.
Beli papir strasno je uzdisao pod pritiskom milovanja crne tinte umesto razmene zagrljaja.
Znojem nakapane stranice ličile su na postelju izgužvanu posle plesa dva predana ljubavnika a izmešana slova na tragove poljubaca.
Drhtaj utrobe bio je potvrda da je misija ostvarena, a mokra bedra znak da se iz misli ljubav prolila čulima.
Reči, ta magična sredstva prenosa pobedonosno su klicala, ljubav nas je spajala bez dodira, i ko sad da kaže da to nije magija! (Ljiljana Vojnović)

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 27/7/2014, 11:17

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jutro je.
Mirišem na kolače i ustajao vazduh pretople sobe.
Opet mislim na tebe. O tebi. Još uvijek samo o tebi.
Kapi kiše udaraju o lim mog prozora, a moj pogled udara o zidove zgrada koje zaklanjaju pogled na tvoju ulicu.
Zamišljam tvoje oči kako polako rastjeruju neke pogrešne snove (o meni?) odbacujući još jednu noć i prihvatajući novi dan kao nešto neizbježno, ali ne nužno i dobro. Zamišljam tvoje dlanove kako zahvataju hladnu vodu i dodiruju to lice, ogledalo mojih snova. Zamišljam duge korake i ubrzano spremanje za susret sa nekim bitnim ljudima i novim ljubavima.

Bunovna i sanjiva, prisjećam se toplih poljubaca i snažnih zagrljaja, od kojih usne zadrhte a srce preskoči.
Boliš, kao što boli pokvaren zub i strah od zubara. Kao što boli posjekotina na list papira ili neku travku. Kao što bole stopala poslije dugih koraka u previsokim štiklama. Kao što boli glava poslije vinom uflekane noći.

Šminkom i osmijehom prekrivam tvoje tragove na mom licu. Da te ne pronađu tu. Da me ne osude.

I danas ću lagati. O tebi. Zbog tebe. Sebe.
(Mala Breskva)

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 27/7/2014, 11:20

[You must be registered and logged in to see this image.]

Plesaćemo, poslednji ples.
Vrtićeš me kao što vjetar kovitla lišće u ranu jesen.
Kada stisak tvoje ruke na mom struku popusti, znaću da se pjesma bliži kraju i da te gubim. Poželjeću ti sreću i pogledati te poslednji put.

Budi zauvijek nečiji. Predaj se nekom potpuno, ne tražeći ništa zauzvrat. Voli svim srcem. Nauči da je jedini način da neke ljubavi sačuvaš, ustvari da ih izgubiš zauvijek. Nestani iz ove bajke koju sam ja skrojila po svojoj mjeri i nađi ljubavno odijelo koje ti odgovara – ni preusko, ni preširoko.

Ipak, sjeti se ponekad ove moje bezuslovne ljubavi. Pošalji nekoliko poljubaca vjetrom, ništa te ne košta.
Ja ću, možda raspletene kose, možda srećna, možda u nekom novom zagrljaju ponovo zadrhtati kada se sjetim svog odraza u tvojim tamnim očima. Neka te to ne brine.
Nova ja, buduća ja će biti pametnija i više svoja. Neću se dati sjećanjima i nostalgiji.
Ako te sretnem, osmijehnuću se. Svi naši dani i sve naše noći su to zaslužile. A ti, ako želiš, okreni glavu.

Strah od gubitka nečeg što nikad nisam ni imala će nestati. Ovi okovi na srcu i snovima će nestati. Vazduh će biti lakši. U(z)dahnuću duboko.

Neki novi leptir će doletjeti na moj dlan i šapnuti mi da sam te, konačno, preživjela.

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 4/8/2014, 11:07

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ljubav mirise, i ljubav cveta kao najlepsi cvet u basti koja pleni svojom lepotom, a njen miris, miris ljubavi je ona nasa ceznja okupana cistotom koja nam je dala notu voljenja. Volimo ljubav jer, ljubav i voli, jer daje sebe beskrajno, jer je iz naseg srca pustila koren najlepših misli koje miluju, koje vole. Sanjao sam te, sanjao sam kako mi usnama umivaš telo, divan san, muzika, sveće, igra senki na tvojim belim grudima, igra strasti u našim očima, glasni otkucaji srca dok hiljade i hiljade svitaca čekaju da nas preplave. U nekoj noći poput ove, poželeću crvenu boju sa tvojih usana, suzne oči od strasti i buđenje moje mašte koja tada počinje da pada po tvom telu koje treperi, nada se i sluti dodir koji mu je tako nedostajao. Napustimo snove, priđi bliže, poželi me svojim nadošlim grudima, oseti ukus mojih usana na njima i potroši sve svoje želje na mene, ugasi svetlo, upali maštu, rastavljene nas sastavi. Neću više rečima da pratim obline tvog tela, hoću dlanovima, usnama, da osetim vrelinu tvoje kože, tamo gde samo uzdah dopire, da osetim treperenje tvojih grudi, žubor tvojih vena, trag vatre i zuda u tvojim ocima, dok vulkan siklja lavom u delovima tela nabreklim od pohote, želje i uzavrele strasti. Prsti su mi na tvojim usnama, govoris sapatom, ja te ne cujem, ne cujem te mila, samo gledam i pijem tisinu tvog bica, i dok pijem tišinu tvog bića, svetla nasih aura unose nam se u lica. Voleo bih da mogu svu ljubav da ti prenesem, taj oblak beskrajne čežnje, nežnosti, topline, da se duž zlatnih niti sva moja ljubav raznese i po tebi raspline. Voleo bih da mogu da ti dotaknem lice, žudim da te usnama svojim toplo osetim , da talasava vatra u dubinama mojim kroz dodir izroni negde gde skupa s tobom postojim, i da svojom toplinom u tebi vatru budim, danas , sutra , večno. Sanjao sam te, sanjao sam kako mi usnama umivaš telo, divan san, muzika, sveće, igra senki na tvojim belim grudima, igra strasti u našim očima ...(JM Ljubiša)

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 10/8/2014, 20:06

[You must be registered and logged in to see this image.]

Znam ja da čitam izmedju redova reči i igre stvarnosti...znam i da ti oprostim kada reči koje nisu napisane ipak lebde izmedju redova jave i sna...Znam i to da je svaki trenutak dragocen i da svaki red koji se napiše krije neku tajnu...samo nama poznatu...ipak nisam ja za te stvari...da se kockam sa ovom ljubavi ne umem...Ova ljubav je ono što je neprevazidjeno i neće biti nikada...samo vešto smo odglumili kraj...i izmedju redova najlepše slovo je ono sa kojim počinje tvoje i moje ime...
Uvek se osvrnem da li neko istu priču piše...Ne..takva priča se ne može ponoviti jer je samo naša.... osvrnem se tako kad ono uspomene me sustignu...ne žure, već laganim korakom idu ka meni...kao pomahnitala te opet zagrlim i želja mi se ispuni..onako izmedju redova...
Ma znam ja da čitam izmedju redova koje možda nikom ništa ne znače,a ja vidiš zbog tih reči nekada i zaplačem,nekada pustim onu moju i tvoju pesmu....kao uteha,a ono boli....lomi...sruši me i opet podigne...
Znaš li kako se piše ljubav kada neko nekoga voli?...odgovori mi onako izmedju redova...Odgovori mi i jednom bar iskreno, napiši da me voliš kao što ja još uvek tebe volim...onako izmedju redova reči napisane srcem...
(Autor: Katarina Kaja Kety)

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 10/8/2014, 21:43

Otišla si i ostavila me sa gomilom pitanja bez odgovora. Prošle godine u ovo doba pitao sam se čime sam zasluzio toliku sreću, tebe…

S tobom sam zavoleo novembar, zavoleo kišu, zavoleo čak i zimu… U tvojim crnim očima pronašao sam svetlost koja mi je trebala.

Govorila si da me voliš najviše na svetu, da te jedino ja nasmejem do suza, da sam tvoje sve i da nikada nećes otići, jer ne možeš zamisliti ni jedan dan bez mene. Osećaj da nekom pripadaš i da taj neko pripada tebi, teško je opisati. Tako nešto dešava se jednom u životu i nikada više, u to sam potpuno siguran.

Bili smo daleko, a opet tako blizu. Osećali smo jedno drugo toliko da smo počinjali pevati istu pesmu u isto vreme. Imao sam taj čuveni oklop koji verovatno imaju svi rakovi. Ipak, pred tobom, taj oklop se prosto topio.

Sećaš se kada smo pričali o vernosti, kako sam ti rekao da dok sam s nekim, ja nikada ne bih varao. Zasmetalo ti je to dok. Delovalo ti je kao da naša ljubav ima rok trajanja. Više si volela reč zauviek. A ja sam nekako zazirao od tog zauvek, valjda da nešto ne izbaksuziram. Ipak, vidiš, moje dok je ispalo više od tvog zauvek.
Pitam se da li uopšte znaš razlog zbog kojeg si me se odrekla. Ja ne znam ili ga bar nisam svestan. Razumeo bih da sam te izdao ili da si me ti izdala, ali to se nije dogodilo. Možda jednostavno nisi verovala meni i u mene.

Mene su ljudi na raznim poljima, na razne načine uspevali da povrede, ali sam tebi verovao. Uprkos godinama, ja sam ipak sanjar, nepopravljivi idealista, neko ko veruje da je ljubav dovoljna da prevaziđe sve prepreke i daljinu. Sećaš se kad si rekla da nas ljudi ne mogu razdvojiti, niko osim nas samih. Bila si u pravu. Samo što si ti verovatno mislila da ću ja biti taj koji će odustati.
Dugi su ovi dani, predugi… Večeri jednako teške kao jutra. Čak i sad bacam pogled ka telefonu, čekajući poruku. Živim sa jednom polovinom srca. Druga je kod tebe…

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 14/8/2014, 20:42

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Arijanino pismo Pjeru"

Sve što smo do sada doživeli u jednom trenutku naših života sastavi
se i sve postane jasno.
Ono što smo tražili i o čemu smo maštali bljesne i sve postane
kristalno čisto i jednostavno.
Srećni smo tada...kao nikada.
A onda, opet nešto u vremenu koje neumitno teče sve rastavi u
malene delove...raspoluti nas i opet sve postaje
maglovito, boli...muči...preispituje do onog kada se pitamo zašto je
život ustvari tako jednostavan a ponekad ga je teško shvatiti...
U takvom jednom trenutku sam te našla...
Od tada svi dani i noći i prošla noć i ovaj dan su ispunjeni prazninom
koja se meša sa osećajem sreće da sam saznala da postojiš.
Sada smo tu zajedno sa mojim strahovima da ćemo se rastati i da ću
se tada rastaviti u sebi na sitne deliće...koji se neće moći sastaviti
opet do trenutka u vremenu kada će nas život možda ponovo spojiti i
mene sastaviti sa tobom u jedno, na drugom mestu u drugom
vremenu, sa razlogom.
Ili je sada to vreme i ti me skupljaš polako i stavljaš me u sebe da se
prospem svuda po tebi i tu ostanem...
Da tečem tvojim venama i spavam u tvom Srcu i mislima.
Bojim se prepreka koje trebam preskočiti...sama...jer ti mi pomoći ne možeš...
Ima dana kada mislim da treba da nastaviš svojim putem
i da te dobro prati na njemu.
Da ti srećne zvezde donesu svetlo u tvoje tamne noći znajući da si
dotakao moj život.
Ostavio svoj trag kao najvažniji u njemu.
Na tvom putu mnogi koje si sretao ili ćeš sresti mogu ostaviti po nešto
na njemu ali ako se ti držiš dobroga puta možeš biti njihov učitelj i
naučiti ih dobrome...
Bilo koji put da odabereš on će te odvesti do mesta gde trebaš biti na
kraju svoga putovanja.
Da li sam ja ta, koja će biti tada pored tebe?
Ja, tako jednostavna, a komplikovana i željna ljubavi koja ide ovim
životnim stazama?
Koja je verovala u večnost a pronašla prolaznost.
Verovala u svoj put Srca na koji sam poslednji put stavila kamen bez
želje da ga pomeram...
Sve svoje želje u snove sam utkala jer u snovima je prolaznost
nepostojeća...
U snovima se sve može...
Možeš li me dodirnuti neostvarenim mislima, pokloniti mi neodsanjan
san i dopustiti, da upoznam večnost sa njima...
Možeš li mi dozvoliti da bosim nogama trčkaram u tebi i da ne
zaplivam u jezeru zaborava....
Možeš li biti onaj tračak nade što se zorom budi.
Možeš li...

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 19/8/2014, 21:04

[You must be registered and logged in to see this image.]

Više nema me za tebe, svemu došao je kraj..

Nikad nisam želeo otići od tebe, ali sam morao. Osećao sam da me dovoljno ne voliš. Udaljio sam se od tebe. Onda sam postao jako grub, ma znaš i sama. Svi su me pitali zašto sam to napravio, znali su kako jako sam te želeo. Tada, u tom trenu, mislio sam da je lakše vređati te. Ponižavati pred drugima, tako sam želeo stvoriti lošu sliku o tebi. Nadao sam se da bi me drugi shvatili. Ali, malena, nisu. Znali su da si ti predobra, da bi sve dala za druge. Tada su mene počeli gledati kao đubre. Ona sam malo po malo nalazio nove devojke. Mislio sam, ako nažem drugu da ću te manje voleti. Bio sam s mnogo njih. Neke su bile lake, neke su bile jeftine. Neke su se smejale kao ti. Neke su zvučale kao ti.. Ali znaš, nijedna nije bila kao ti. Mnogo puta sam prolazio s njima pored tebe. Nisam imao snage da te pogledam. Znao sam šta sam ti sve uradio. Pokušavao sam, malena, veruj mi da sam pokušavao da te zaboravim. Mnogo puta sam se napio. Svaka pesma uz koju bih pio, podsetila bi me na tebe. Onda sam sebe lagao da su to samo sećanja. Sećanja na tebe i na to šta si napravila od mene. Zadnja devojka sa kojom sam bio, rekla mi je da sam bezosećajni gad. Znao sam da mi ti to nikada ne bi rekla. Sve one su se kunule u ljubav, a ljubav nisam dobijao. Od njih sam dobijao samo požudu i kontakt. Neka je imala tvoj osmeh.Neka je imala tvoj glas. Neka je mirisala kao ti. Ali na kraju dana, kada bih legao sa svakom od njih u krevet, setio bih se tebe, tvoh nežnog dodira i milog pogleda, na trenutak bih bio srećan. Shvatio sam da sam te odbacio jer sam tražio nešto bolje, a boljeg' od tebe nema. Jesam se zabavio, ali sam ostao sam. Sasvim sam. Seti se svih problema koje smo morali proći da bi se našli. Znam da sam rekao da nisi vredela. Ali molim te, veruj mi da jesi. Vredela si više nego sve one zajedno. Dok sam bio sa tobom, bio sam stvarno srećan. Smirio sam se. I ne znam zašto sam ovo napravio. Mislio sam da moram uživati u životu, a zapravo. Uživao bih sa tobom. Da te imam svaki dan. I sada to znam. Sam sam. Nijedna od njih mi ništa ne vredi. Ne vole one mene. Dobar sam im kada moramo izaći sa njima u grad, kada ih treba pokazati pred društvom, Ali nijedna od njih neće sedeti sa mnom i tešiti me kada mi je najgore. Onda si mi ti pala na pamet. Kako bi me grlila, poljubila u čeli i sve bi bilo jednostavno bolje. Kada mi je bilo najgore, samo sam trebao pomisliti na tebe i odmah bi imao razlog da budem srećan. Znaš bio sam kukavica. Slobodno mi to reci. Nisam se znao boriti za osobu koja me je jedina volela. Ovakvog kakav jesam. Nisi me želela promeniti, ali si me promenila. Uz tebe sam naučio da su malene stvari važne. Molim te, reci mi nešto. Reci mi da mi veruješ. Reci mi da te nisam izgubio....(~Sofija~)

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 22/8/2014, 21:34

[You must be registered and logged in to see this image.]

..jednog dana,kada vrijeme već ostavi traga na neizbrisivoj crti tvog života,ali i kad netko već ostavi traga na teško dodirljivoj toplini tvoga srca, pojavit ćeš se u hladno predvečerje u nekoj tamnoj ulici,možda poznatog grada,hodajući sama,možda na javi,možda u snu i ništa ti neće biti jasno.Na sebi ćeš imati samo tanku bluzu,jedva dovoljnu da ne osjetiš kako se sitne pahulje prvog snijega,milujući te,tope na tvojoj koži i biće ti hladno.Hodat ćeš praznim ulicama i baš nitko neće naići,samo će vjetar prohujat tu i tamo noseći po podu lišće i po koju pahulju snijega.Već će skoro pasti mrak,ali nijedno svjetlo,nijedna ulicna lampa nece biti upaljena,ali spazit ćeš tada na sredini neke idilične ulice osvjetljen jedan jedini dio i požurit ćeš tamo.Vjetar će prestati istog trena da puše i pahulje će nježno nastaviti padati,čut ćeš samo potpunu tišinu,tišinu kakvu čovjek rijetko kad doživi u životu i doćeš do osvjetljenog mjesta.Stat ćeš pred izlog neostvarenih snova i neispunjenih želja,još u nevjerici,usplahirena i nećeš vidjet u njemu ništa bitno osim nekih sitnica bez kojih itekako možeš biti sretna.Ali onda najednom,polako, u odrazu stakla pojavit će se moj lik koji će te obgrlit s leđa i zgrijati rukama promrzle prstiće i osjetićeš odjednom neopisivu toplinu.Ali trznit ćeš se istog trena i probudit, oblivena hladnim znojem,sama,usplahirena i molit boga da nije riječ o noćnoj mori,jer shvatit ćeš tada da iste snove sanjaš i na javi... (by T.O.S)

Naslov: Re: Najlepša ljubavna pisma 24/8/2014, 15:55

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Nismo mnogo trajali, tek toliko da se nikad ne zaboravimo."

I sad, po ko zna koji put, sedim ovde, na obali reke,držeći tvoj lančić koji si mi dao. Uvek dolazim ovde sa istom namerom - da ga bacim u vodu, da otplovi u tvoj grad i da tako razbijem sve misli o tebi, ali i sad, kada nisi tu i ne pružaš nikakve znakove borbe... Još uvek pobeđuješ. Svaki put se vratim u krevet poražena, sa još manjom nadom da ću te preboleti." Ne, nismo se mi svađali. Mi smo samo zaćutali i udaljili se na pristojnu distancu. Distancu koja je dovoljno daleka da živimo svoje živote, a opet dovoljno blizu da sve krene ispočetka…Kako samo uspem da optužim jesen za tugu... Nema lista koji nisam zgazila i opsovala, svaki mi je kriv što ne mogu da te zagrlim, onako, da liči na drugarski pozdrav, dok ne osetiš da drhtim i ne čuješ da jecam, pa kažeš: “Ajde, ne brukaj se, ljudi gledaju”, a ja te jače stegnem, jer znam da je poslednji put.Znaš, sad me zanima posvetiš li kome naše pesme? Nisu to bile neke posebne pesme, stvarno nisu. Samo eto, one su mi bile tu kad reči nisam imala, kada sam toliko toga želela reći, a nisam znala kako. Tako verovatno ide, traži se način i onda ostaješ zadnja rupa na svirali. Neka, nema veze, zapravo sad više nema potrebe nit’ za osećajem krivice, prošlo je. Oprostila sam ti sve, i te reči koje nisi smeo izgovoriti i obećanja koja si prekršio, opraštam ti i što si otišao iako si govorio da nećeš nikad, eto opraštam ti sve do tih kapljica iz zelenih očiju koje su bezpotrebno svaku prokleto hladnu, dugu noć kvasile ono malo jastuka koji mi je pružao utočište od svega.Volela bih da dan traje zauvek, da sunce nikada ne zađe, jer danju uspevam da se sakrijem iza maske srećne i nasmejane osobe. Osobe koja je sve što ja nisam. Ali noći.. posebno one duge, usamljene noći u kojima premotavam film unazad i sećam se svega. E one me uništavaju. Svaka je ista, natečene oči, bledo lice i natopljeni jastuci suzama, sve zbog osobe kojoj više nisam bitna. Sve je počelo sa jednim osmehom, jednim pogledom i onim bezbrižnim 'Možemo li se upoznati?'. Osmehom me je i zaveo, tim savršenim osmehom na koji bih i danas pala. Gledao me je drugačije od drugih, pogledom koji i sada tražim u tuđim očima, pogledom koji govori 'ne dam te nikome'. Ne, on nije bio princ iz moje bajke ili savršeni momak, ni blizu toga, ali je bio sve što sam tražila. Samo je on mogao da me nasmeje kada bih plakala, da mi popravi dan. Tada mi je bilo svejedno, nije mi bio bitan, ali ja njemu jesam. Čini mi se da smo promenili uloge. I sada me zaboli pomisao na sve što smo imali, sve što sada nemamo. Ostala su samo sećanja i uspomene. On je krenuo dalje, kao da nikada nisam ni postojala, a ja živim kao da samo on postoji, jer ja ne želim ništa novo, samo staro da se vrati....(~Sofija~)

» Ljubavna romanticna muzika
» Anonimni romantik ostavlja pisma po Beogradu: Da li ste dobili svoje stihove?